БиХ заостаје у плаћању картицом

Грађанима у БиХ банкарске картице више служе за подизање готовине са банкомата, него за плаћање робе и услуга, показују подаци Централне банке БиХ.

Занимљиво је да је прошле године порастао број издатих картица, али су, са друге стране, број и вриједност трансакција обављених картицама у паду. Стручњаци сматрају да је посљедица за такав тренд то што домаћи потрошачи и даље имају недовољно развијену навику кориштења картица.

То потврђује и наша мала анкета. Милана из Бањалуке, коју смо затекли како подиже новац са банкомата једне банке, каже да јој картица више служи за банкомат, него за плаћање робе или услуга.

Са друге стране, њена суграђанка Весна каже да, иако своју картицу претежно користи за подизање плате, ипак гдје год може да плати картицом, користи ту погодност.

Мијо Мишић, извршни секретар Удружења банака БиХ, рекао је да узроке негативних трендова у вези с картичним пословањем треба тражити у догађајима који су имали директан утицај на пословање банкарског сектора, као и укупне економије.

„Ти узроци су: социјални немири, елементарне непогоде, општи избори и ликвидација Бобар банке. Наравно, ту су и узроци у индикаторима потрошње и куповне моћи грађана“, казао је Мишић.

Како наводи, у укупној вриједности трансакција евидентно је веће учешће подизања готовине на банкоматима.

„Потребе грађана за посједовањем и подизањем готовине могу се довести у везу са догађајима у БиХ, који се доводе у везу са социјалном, економском и политичком стабилношћу у БиХ“, истакао је он и додао да је и повећање броја банкомата од пет одсто стимулативно дјеловало на подизање готовине.

Што се тиче плаћања робе и услуга путем картица, Мишић каже да, у поређењу са земљама еврозоне и земљама у окружењу, БиХ значајно заостаје у овом начину плаћања.

„Банке имају добру инфраструктуру која омогућава креирање и нуђење адекватних услуга и производа грађанима и правним лицима. Иако су евидентни помаци већ неколико година, то није задовољавајуће“, казао је он и додао да је за значајнији помак неопходно дефинисати појединачне и друштвене интересе и циљеве.

Према подацима Централне банке (ЦБ) БиХ о картичном пословању прошле године, ову услугу у БиХ пружало је 26 банака, од могућих 27 које послују.

„Укупан број активних картица код грађана БиХ на крају децембра 2014. године износио је 1.932.354, што представља повећање од 43.213 картица у односу на 2013. годину“, рекли су у ЦБ БиХ и додали да је ово повећање значајно, али да ипак има тренд пада.

Како наводе, укупна вриједност трансакција реализованих употребом картица у земљи и иностранству у прошлој години износила је 7,175 милијарди марака, што је за 7,5 милиона марака мање у односу на годину раније.

„Од укупне вриједности трансакција, путем АТМ апарата (банкомата) у земљи и иностранству подигнуто је готовине у износу од 5,35 милијарди марака, а на ПОС апаратима су реализоване око 1,83 милијарде марака“, истакли су у ЦБ БиХ.

Иначе, просјечна вриједност једне трансакције прошле године износила је 121,72 КМ, што је за 7,68 КМ више у односу на 2013. годину.

Само у иностранству, грађани БиХ су преко банкомата и ПОС уређаја, картицама издатим у БиХ, реализовали око 375 милиона марака, што је за око 69 милиона марака мање него у 2013. години.

Са друге стране, страни грађани су картицама банака из иностранства на банкоматима и ПОС уређајима домаћих банака реализовали 1,145 милијарди марака.

„Присутно је стално повећање броја АТМ и ПОС уређаја, док је у протеклој години било инсталираних укупно 1.426 АТМ уређаја и 22.994 ПОС уређаја, од тога 21.792 у трговинама и 1.202 на шалтерима банака“, казали су у ЦБ БиХ.

Повећање клијената у интернет банкарству

Према подацима Централне банке БиХ, прошле године је 25 банака нудило привредним субјектима и грађанима услуге интернет банкарства или неку врсту електронског банкарства.

Овом врстом услуга обухваћена су укупно 213.562 субјекта, и то 37.974 правних субјеката и 175.588 физичких лица. Изражен је тренд повећања броја клијената који користе ове услуге.

(Независне новине)