Завршена агонија радника из БиХ у Катару

Група од 30-ак радника махом из Босне и Херцеговине данас је око 15:30 сати стигла у Сарајево. Ријеч о радницима који су били на привременом раду у Катару, а које је послодавац преварио.

Након три и по мјесеца правне борбе, разочарани и уморни, они су се данас вратили у БиХ са исплаћеном само половином обећаног новца.

Подсјетимо, они су били радници компаније Араб Фаце ангажовани на грађевинским пословима у Дохи. Већина њих радила је на изградњи луксузне дворане Лусаил у којој је одиграно Свјетско првенство у рукомету.

Већ прије Нове године требали су бити у својим кућама, но послодавац им није желио исплатити плате. Тужили су га, али све је ишло веома споро, а они су за то вријеме преживљавали од хуманитарне помоћи бх. грађана и Амбасаде БиХ у Катару.

Данас нису били превише расположени да причају, желе све што прије заборавити и видјети своје породице.

"Радили смо нацрно! Преварени смо и нема се ту шта више рећи", говори један од њих.

Нешто разговорљивији је био Зијад Мујиновић који је рекао да су добили пола новца.

"Авионске карте не бисмо добили још увијек да нисмо били сваки дан у полицији. Ово је једна врста депортације, под пратњом полиције су нас синоћ извели из аеродрома. Они су нам и донијели карте и пасоше у посљедњи час", каже Зијад и додаје да није сигуран ко је купио карте, али претпоставља да је то урадила полиција Катара.

Протекла три и по мјесеца за њих су били борба за преживљавање. Како нису имали никаквих средстава, тражили су хуманитарну помоћ гдје год су могли.

"Пуно посла је обавила Амбасада БиХ у Катару, поготово госпођа Санита Лисица којој смо веома захвални", говори Мујиновић.

Истиче да су били приморани узети пола обећаног новца.

"Било је то или ништа, а судски процес је затворен без нас. Желим ово што прије заборавити и отићи кући да видим своју жену и дијете. Мало је рећи да сам разочаран", каже он.

Док разговарамо са Зијадом прилази му један колега и са сузама у очима пружа руку говорећи "Хвала ти пријатељу!". Ријеч је о раднику из Србије који је био у истој групи са бх. радницима.

С обзиром на то да Србија у Дохи нема амбасаду, они су се углавном ослањали на помоћ добрих људи и Амбасаде БиХ.

Није расположен да говори. Само кратко добацује: "Да није било Босанаца, умрли бисмо од глади".

Извор: Клиx.ба