Зашто толико боли кад ударимо прст на нози?

Ножни прсти спадају у делове тела код којих релативно безначајне повреде изазивају осећај као да смо их сломили или тешко повредили.

Било да смо опекли прст или га ударили чекићем, чињеница је да ниједан од ових разлога не би требало да изазове значајнији бол. Суштина је у начину на који наш мозак тумачи информацију и реагује на њу.

Наш индивидуални доживљај бола је заправо сложена комбинација биолошких, психолошких и других фактора. Између осталог, зависи од сећања на ранија болна искуства, интензитета надражаја, али и мере у којој му поклањамо пажњу.

Изненадни и јак бол служи корисној сврси. Реч је о упозорењу, заштитном биолошком сигналу који нас опомиње да прекинемо оно што, намерно или случајно, радимо.

Доживљај бола углавном зависи од густине нерава у повређеном делу тела, као и од природе надражаја.

Узмимо за пример гуштерачу и друге унутрашње органе, које дословно можемо исећи на комаде, а да готово и не осетимо бол, објашњава Алан Басбаум, један од водећих стручњака за бол и шеф Катедре за анатомију Универзитета Калифорније у Сан Франциску.

Али ако их истегнемо, бол је неподношљив. Разлог је у типу инервације и специфичним надражајима на које ти нерви реагују.

На сличан начин, ударац чекићем у стомак неће изазвати ни приближно толико јак бол као када бисте ударили прст на руци или нози. Разлог је у томе што у пределу стомака нема много нерава и што је углавном добро заштићен слојевима ткива, што код прстију није случај.

Они су прекривени нервима, а нарочито нервним завршецима, који детектују актуелно и могуће оштећење ткива.

Када ударите прст на нози, стимулишете мноштво нервних влакана истовремено. Ти сигнали се сабирају у у кичменој мождини, одакле се информација прослеђује до мозга.

“То је снажан надражај, који мозак тумачи као паклени бол”, објашњава Басбаум.

Врста и густина нерава смештених у одређеном делу тела утиче на величину можданог ткива одговорног за тај део тела. Део мозга који прима информације из стопала знатно је већи од дела задуженог за кук или труп.

То је сасвим логично, имајући у виду да у интеракцији са светом око нас најчешће користимо уста, прсте и стопала. Они нам обезбеђују реакције на чулни надражај на које се ослањамо у нашим поступцима.

Занимљив је и податак да већина људи има исти праг акутног бола, што није случај код хроничног бола.

“Већина нас ће осетити бол између 43 и 45 степени Целзијуса”, објашњава Басбаум.

Оно што се разликује јесте толеранција на бол. Примера ради, жене обично имају нижу толеранцију на бол него мушкарци - изненађујуће, али истинито откриће, тврди Басбаум.

То, међутим, не значи да сте потпуно беспомоћни у суочавању с болом. Иако не постоји сигуран начин да спречите ударање прста, научно је доказано да једна несвесна реакција заиста помаже у његовом ублажавању: опсујте и биће вам лакше!

Извор: Блиц