Колико времена имамо до апокалипсе?

Ниста није вечно, па највероватније ни живот на Земљи. Када би, међутим, живом свету требало да дође крај?

Фосилни остаци на Земљи говоре да је живи свет стар најмање 3,5 милијарде година. За то време преживео је смрзавање, ударе астероида, масовно тровање, па чак и смртоносну радијацију. Планету је, сасвим очигледно, тешко стерилисати.

Али опасностима није крај. Који од ових сценарија ће избрисати људску врсту са лица Земље?

Вулканска апокалипса

Временски оквир: Највероватније између 0 и 100 милиона година.

Последњи пут када је живот на Земљи готово истребљен десио се пре 250 милиона година, пред крај перма - нестало је 85 одсто постојећих копнених врста и 95 одсто врста које су настањивале водена подручја. Иако научници још увек нису сигурни шта се тачно догодило, чини се да није случајност што се масовни помор поклапа са вулканском активношћу апокалиптичних размера. На подручју Сибира, на пример, лава је прекрила подручје 8 пута веће од целокупне територије данашње Велике Британије. Професор Хенрик Свенсен наводи да су се сличне епизоде десиле пре 200, 180 и 65 милиона година, што указује на то да се не дешавају често, али да су неминовне - питање дана када ће се наредна велика ерупција догодити.

Удар астероида

Временски оквир: највероватније у току наредних 450 милиона година

Већина људи у данашње време зна да се астероиди и диносауруси не слажу бас најбоље. Ако је удар масивног астероида могао да збрише џиновске кичмењаке са лица земље, да ли би једног дана могао да искорени сав живот на земљи? Одговор: Све зависи од места удара астероида. Добра вест је да се потреси оваквих размера дешавају ретко, вероватно на сваких 500 милиона година, а већ знамо да су се са Земљом сударали много већи астероиди, који нису нанели штету великих размера. Судар Земље са неком другом планетом, међутим, било би нешто сасвим друго. Ипак, стручњаци сматрају да су шансе за такав сценарио занемарљиве.

Смрзавање Земљиног језгра

Временски оквир: 3 до 4 милијарде година

Већина људи вероватно се сећа филма “Тхе Цоре” из 2003. године: Из мистериозног разлога, Земљино језгро престало је да ротира, због чега америчка влада смишља план како да до њега прокопа пут и поново га покрене. Без активног језгра, Земља би изгубила своје магнетно поље, што би представљало опасност по живи свет. Иако је научна јавност филм извргла руглу, поједини истраживачи заиста сматрају да магнетно поље земље одбија јонизујуће честице које би иначе истрошиле Земљину астосферу. Ако су у праву, сав живот на нашој планети у том случају би изумро. Могуће је да се сличан сценарио већ догодио на Марсу, који је некада био знатно подогнији за развој живота него данас. Јозеф Киршвинк са Калифорнијског технолошког института у Пасадени са својим колегама открио је 1997. године доказ да је црвена планета некада имала, а онда изгубила магнетно поље.

"Лутајуце" звезде

Временски оквир: Следећих пар милиона година

У фебруару ове године, истразивачки тим са Рочестер унверзитета у Њујорку на челу са Ериком Мамаџеком открио је да је једна звезда пролетела кроз Сунчев систем пре само 70.000 година. Црвени патуљак, назван Шолцова звезда, пролетео је преко спољног руба Сунчевог система, познатог као Ортов облак, приближиви се Земљи на пет пута мању удаљеност од њеног тренутно најближег суседа, звезде Проксиме Кентаури. Шолцова звезда није ни прва ни последња звезда која је прошла кроз Сунчев систем, а проблем би настао да је током проласка кроз Ортов облак постала супернова и поцела да емитује гама зраке, или прошла ближе Сунцу, односно некој другој планету у Сунчевом систему. Срећом, научници сматрају да су вероватноће за овакав сценарио мале.

Природни процеси на Земљи

Временски оквир: Око 500 милиона година

Највећу претњу по опстанак човечанства могли би да представљају сами природни процеси који се одвијају на Земљи, укључујући и развој живог света. Пре око 2,3 милиона година, на пример, у атмосферу је доспела велика количина кисеоника, елемента којег претходно није било на Земљи, што је узроковало масивни помор микророганизама. Пре 450 милиона година, када су се биљке први пут појавиле на Земљи, њихов корен је почео да претвара стене у земљу, убрзавајући хемијску реакцију између минерала у стенама и угљен диоксида у атмосфери. Овај процес елиминисао је угљен диоксид и ублажио ефекат стаклене басте, узрокујући настанак смртоносног леденог доба. Овакви процеси могли би у будућности да униште већину живог света на Земљи.

Растуће Сунце

Временски оквир: Између 1 и 7.5 милијарди година

За око милијарду година Сунце ће поступно почети да постаје све врелије, толико да ће проузроковати испаравање свих океана и драстично погоршати ефекат стаклене баште. Овај процес преживеће само најотпорнији организми. За око 5 милијарди година Сунце ће се увећати и постати црвени див. Док расте губиће масу, што ће ослабити силу гравитације, па ће се Земља удаљити, али ова раздаљина неће бити довљна да спаси планету. Људи це преживети само ако претходно пронађу начин да безбедно напусте Земљу и населе неку другу планету.

Извор: Б92