Koliko vremena imamo do apokalipse?

Nista nije večno, pa najverovatnije ni život na Zemlji. Kada bi, međutim, živom svetu trebalo da dođe kraj?

Fosilni ostaci na Zemlji govore da je živi svet star najmanje 3,5 milijarde godina. Za to vreme preživeo je smrzavanje, udare asteroida, masovno trovanje, pa čak i smrtonosnu radijaciju. Planetu je, sasvim očigledno, teško sterilisati.

Ali opasnostima nije kraj. Koji od ovih scenarija će izbrisati ljudsku vrstu sa lica Zemlje?

Vulkanska apokalipsa

Vremenski okvir: Najverovatnije između 0 i 100 miliona godina.

Poslednji put kada je život na Zemlji gotovo istrebljen desio se pre 250 miliona godina, pred kraj perma - nestalo je 85 odsto postojećih kopnenih vrsta i 95 odsto vrsta koje su nastanjivale vodena područja. Iako naučnici još uvek nisu sigurni šta se tačno dogodilo, čini se da nije slučajnost što se masovni pomor poklapa sa vulkanskom aktivnošću apokaliptičnih razmera. Na području Sibira, na primer, lava je prekrila područje 8 puta veće od celokupne teritorije današnje Velike Britanije. Profesor Henrik Svensen navodi da su se slične epizode desile pre 200, 180 i 65 miliona godina, što ukazuje na to da se ne dešavaju često, ali da su neminovne - pitanje dana kada će se naredna velika erupcija dogoditi.

Udar asteroida

Vremenski okvir: najverovatnije u toku narednih 450 miliona godina

Većina ljudi u današnje vreme zna da se asteroidi i dinosaurusi ne slažu bas najbolje. Ako je udar masivnog asteroida mogao da zbriše džinovske kičmenjake sa lica zemlje, da li bi jednog dana mogao da iskoreni sav život na zemlji? Odgovor: Sve zavisi od mesta udara asteroida. Dobra vest je da se potresi ovakvih razmera dešavaju retko, verovatno na svakih 500 miliona godina, a već znamo da su se sa Zemljom sudarali mnogo veći asteroidi, koji nisu naneli štetu velikih razmera. Sudar Zemlje sa nekom drugom planetom, međutim, bilo bi nešto sasvim drugo. Ipak, stručnjaci smatraju da su šanse za takav scenario zanemarljive.

Smrzavanje Zemljinog jezgra

Vremenski okvir: 3 do 4 milijarde godina

Većina ljudi verovatno se seća filma “The Core” iz 2003. godine: Iz misterioznog razloga, Zemljino jezgro prestalo je da rotira, zbog čega američka vlada smišlja plan kako da do njega prokopa put i ponovo ga pokrene. Bez aktivnog jezgra, Zemlja bi izgubila svoje magnetno polje, što bi predstavljalo opasnost po živi svet. Iako je naučna javnost film izvrgla ruglu, pojedini istraživači zaista smatraju da magnetno polje zemlje odbija jonizujuće čestice koje bi inače istrošile Zemljinu astosferu. Ako su u pravu, sav život na našoj planeti u tom slučaju bi izumro. Moguće je da se sličan scenario već dogodio na Marsu, koji je nekada bio znatno podogniji za razvoj života nego danas. Jozef Kiršvink sa Kalifornijskog tehnološkog instituta u Pasadeni sa svojim kolegama otkrio je 1997. godine dokaz da je crvena planeta nekada imala, a onda izgubila magnetno polje.

"Lutajuce" zvezde

Vremenski okvir: Sledećih par miliona godina

U februaru ove godine, istrazivački tim sa Ročester unverziteta u Njujorku na čelu sa Erikom Mamadžekom otkrio je da je jedna zvezda proletela kroz Sunčev sistem pre samo 70.000 godina. Crveni patuljak, nazvan Šolcova zvezda, proleteo je preko spoljnog ruba Sunčevog sistema, poznatog kao Ortov oblak, približivi se Zemlji na pet puta manju udaljenost od njenog trenutno najbližeg suseda, zvezde Proksime Kentauri. Šolcova zvezda nije ni prva ni poslednja zvezda koja je prošla kroz Sunčev sistem, a problem bi nastao da je tokom prolaska kroz Ortov oblak postala supernova i pocela da emituje gama zrake, ili prošla bliže Suncu, odnosno nekoj drugoj planetu u Sunčevom sistemu. Srećom, naučnici smatraju da su verovatnoće za ovakav scenario male.

Prirodni procesi na Zemlji

Vremenski okvir: Oko 500 miliona godina

Najveću pretnju po opstanak čovečanstva mogli bi da predstavljaju sami prirodni procesi koji se odvijaju na Zemlji, uključujući i razvoj živog sveta. Pre oko 2,3 miliona godina, na primer, u atmosferu je dospela velika količina kiseonika, elementa kojeg prethodno nije bilo na Zemlji, što je uzrokovalo masivni pomor mikroroganizama. Pre 450 miliona godina, kada su se biljke prvi put pojavile na Zemlji, njihov koren je počeo da pretvara stene u zemlju, ubrzavajući hemijsku reakciju između minerala u stenama i ugljen dioksida u atmosferi. Ovaj proces eliminisao je ugljen dioksid i ublažio efekat staklene baste, uzrokujući nastanak smrtonosnog ledenog doba. Ovakvi procesi mogli bi u budućnosti da unište većinu živog sveta na Zemlji.

Rastuće Sunce

Vremenski okvir: Između 1 i 7.5 milijardi godina

Za oko milijardu godina Sunce će postupno početi da postaje sve vrelije, toliko da će prouzrokovati isparavanje svih okeana i drastično pogoršati efekat staklene bašte. Ovaj proces preživeće samo najotporniji organizmi. Za oko 5 milijardi godina Sunce će se uvećati i postati crveni div. Dok raste gubiće masu, što će oslabiti silu gravitacije, pa će se Zemlja udaljiti, ali ova razdaljina neće biti dovljna da spasi planetu. Ljudi ce preživeti samo ako prethodno pronađu način da bezbedno napuste Zemlju i nasele neku drugu planetu.

Izvor: B92