Заједнички живот слађи од брака

Заједнички живот, у браку или конкубинат, представља велики корак за оне који се на то одлуче. Живети с неким значи бити спреман на безусловне компромисе, међусобно разумевање и поштовање.

Последњих година завладао је тренд да се млади људи све чешће одлучују на заједнички живот, док се све мање опредељују за брак. Насупрот браку, заједнички живот људи који нису законски венчани стручном терминологијом назива се конкубинат. Према мишљењу стручњака, врло често се сматра привременом фазом, мада у неким случајевима партнери одлуче да наставе заједнички живот и након што добију потомке.

Са становишта Породичног закона, парови који се одлуче да живе заједно и то траје дуже време, остварују иста права као и они који су формално венчани, тј. у браку.

"У Породичном закону се појављује правни термин "ванбрачна заједница". Када није закључен брак, али људи дужи период живе заједно, стичу имовину, раде и троше, онда се та имовина може сматрати као имовина стечена за време брака," рекао је адвокат Томислав Алексић.

Према мишљењу психолога, конкубинат је двоструко важан.

"Кроз предбрачни, ванбрачни или конкубинатски однос људи проверавају да ли су спремни да живе заједно. Због свих тескоба које намеће савремени брак, промене односа, промене навика, тешко је прилагодити се неком другом и тада се углавном млади људи одлучују на такве облике заједничког живота," казао је социолог Иван Шијаковић.

Он додаје да ће ова форма заједничког живота све више добијати на тежини у будућности. Има и мишљења да је заједнички живот поседица личне несигурности особа које ступају у такве везе и односе.

"Истина, чешће сусрећемо такве облике заједничког живота него класичан брак, а доста је и парова који већ имају и децу, а још се из неких разлога нису званично венчали. То је последица раније несигурности, лакше се разиђу, мања је процедура, нема судских развода, нема материјалних трошкова. У основи, психолошки гледано, код њих је изражена несигурност и у себе и у другог," казао је психолог Александар Милић.

Према његовим речима, у основи је потреба познавања и себе и других.

"Познавање другог је пут у сопствени живот, а то многи не чине," додао је Милић.

Поједина истраживања откривају да брачне заједнице парова који су живели заједно пре ступања у брак имају од 50 до 80 одсто више вероватноће да заврше разводом него оних парова који нису имали предбрачни заједнички живот.

Ова научно поткријепљена чињеница потпуно разбија мит о предбрачном животу као "пробном периоду" које би требало да помогне да се пар боље упозна и припреми за брачни живот и тако осигура стабилност у браку.

Неколико социолошких истраживања потврдило је да постоји јака корелација између конкубината и развода и то у смислу да су "очекивања о позитивном односу између конкубината и брачне стабилности потпуно демантована актуелним истраживањима спроведеним у више западних држава", како кажу научници. Та истраживања, којима су праћени парови који су пре брака заједно живели и они који то нису, утврдила су да код прве групе од 50 до 80 одсто више бракова заврши се разводом.

Супротно мишљењу да заједнички живот пре брака може помоћи међусобном упознавању и тако допринети брачној стабилности, емпиријски докази показују да је кохабитација повезана с мањом стабилношћу брака, наводе канадски социолози.

Овај феномен толико је чест у разним статистичким истраживањима да су га социолози назвали "ефекат конкубината".

Истраживања
Једна студија је показала да 70 одсто жена почиње заједнички живот са мушкарцем мислећи да ће се касније венчати, међутим, мушкарци много мање мисле на брак када ступају у конкубинат. Анкета НБЦ-а показала је да 66 одсто младих од 18 до 32 године сматра да треба живети заједно пре склапања брака.

Гамофобија
Гамофобија је прекомеран и неоснован страх од преузимања одговорности, везивања, верности и губитка слободе, односно страх од склапања брака. Таква врста страха формирана је на основу очекивања које особа има у вези са брачном заједницом. Често се ова фобија развија код особа које сматрају да ће ступањем у брак више изгубити него добити, и да ће морати жртвовати своје навике и ситне ритуале, а да неће добити очекивану нежност и љубав, па брак почну да доживљавају као тескобу.

Савети психолога
1. Ако сте се одлучили на конкубинат, потрудите се да будете једно другом подршка. Очекујте неслагања и догађаје који могу уздрмати ваш однос, али покушајте да их разумете.

2. Само ви можете разумети природу вашег односа.

3. Заборавите на туђа мишљења и савете. Чак и најдобронамјернији пријатељи, ако им допустите, могу засејати семе сумње које може у потпуности уздрмати вашу везу.

4. Будите опрезни када представљате новог партнера породици.

5. Радите на време на међусобној комуникацији.

Статистике
У Европској унији 40,4 одсто свих бракова заврши се разводом, а до развода просечно прође 12 година. У Шведској скоро сви парови прво живе заједно пре брака. Око 30 одсто парова тамо живи невенчано, док у Великој Британији три четвртине парова живи заједно пре брака. Млади све касније ступају у брак - у осамдесетима се у брак ступало с просечних 25 година за мушкарце и 23 године за жене, да би се данас та граница попела на 30 година за младожењу и 28 за младу.

Извор: Б 92