Да ли је Марко Краљевић био јунак?

Срби вековима живе на митовима и легендама, а чак их и у школама уче погрешно. Генерације људи у Србији одрасле су на миту о Марку Краљевићу, као јунаку коме Турци не могу ништа и који “бије” Мусу Кесеџију кад год то пожели. Ипак, стварност и историјске чињенице нам говоре другачије, а то је да Марко Мрњавчевић (световно име “српског јунака”) није био толико храбар у боју с Турцима, већ је као њихов вазал погинуо борећи се против хришћанства!

Занимљивости 24.03.2015 | 08:59
Да ли је Марко Краљевић био јунак?

Колико су Срби залудели у миту о Марку Краљевићу говоре многи географски појмови, улице, тргови и споменици који носе име овог “јунака” који по историјским записима никако тај ореол није заслужио.

Најпознатији географски појмови су Марков град или Маркове куле (Прилепски град – средњовековна тврђава изнад Прилепа), Марково кале (брдо) 4,5 километара од Врања, затим постоји и његов манастир у близини скопља (завршио га Мрњавчевић 1372. године).

У уметничком памћењу Марко Краљевић највећи је јунак, а народни песници су му приписали многе особине надчовека, те тако он у низу јуначких песама из његовог циклуса чупа дрвеће, подиже стене, цеди суву дреновину, сабљом пресеца камен, на својим опанцима носи читава брда, оре друмове, напија свог коња Шарца од кога се не раздваја и од свог „шестоперог“ буздована, од којег сви стрепе…. Ипак ово је све само мит и доказ колико су Срби склони легендама.

У историји ће остати уписано да је он син краља Вукашина Мрњавчевића, савладара српског цара Уроша, и Јевросиме, сестре у песмама такође опеваног српског јунака војводе Момчила.

Он је, да га је срећа мало послужила мога бити уписан и златним словима у историји Србије јер је био легитима наследник српског царског престола, а чак је и носио титулу младог краља, али сан о владању великим српским царством прекинули су Турци који су кренули у освајачки поход ка Балкану!

После пораза српске војске у Маричкој битци 1371. године и погибије краља Вукашина, Марко као млади краљ постаје турски вазал и слуга!

На несрећу свих Срба, историјски записи нам разбијају све илузије, те тако пишу да је Марко Краљевић баш као турски слуга 1395. године у бици на Ровинима погинуо од хришћћанског мача војника влашког војводе Мирче.

Према неким историјским записима Марко као хришћанин који се борио на турској страни против хришћанства рекао је: “Ја кажем и молим Господа да буде хришћанима помоћник, а ја нека будем први међу мртвима у овом рату“.

Срби нису никада прихватили ову истину, већ су спевали песму о погибији свог јунака у којој он није погинуо од људске руке, јер је био надчовек, већ је преминуо природном смрћу и сахрањен је на Светој Гори, а његов гроб није обележен како се његови душмани не би мртвом Марку светили!

Извор: Телеграф

Коментари / 4

Оставите коментар
Name

ЖИКА ПД

24.03.2015 09:37

ПА МАРКО ЈЕ КО ТИТО.

ОДГОВОРИТЕ
Name

007

24.03.2015 10:10

Значи,обавештајне службе су и пре 600година имале егзактне информације,само су их криле дади братства-јединства.За неко време ће изачи и податак да је погинуо у редовима ИСИЛ.а.

ОДГОВОРИТЕ
Name

ЗЕ СДС

24.03.2015 10:16

Марко би требао да нас уједињује, јер кад је могао Марко, онда не треба да се православни свијет људи и на друге саплеменике (Србе) који су примили ислам.Нити један народ нема тако лошу судбину да се међусобно трви са својим сапелменицима, припадницима истог народа само друге религије.Па зашто онда брат иде на брата само ради религије, кад се могло и паметније двије религије, једна српска нација и "мирна Босна", "мирна Србија".

ОДГОВОРИТЕ
Name

Навијац

24.03.2015 12:45

Ваљда зато сто екстреми у свим религијама подразумијевају смртну казну за оног ко се Богу другације моли. Братска племена се кољу у име Бога, а Бог то од њих никад није тразио. Онај ко Бога воли, треба вољети и све оно сто је Он створио, вјеру у Њега носити у срцу, а не окацену на ретровизор или исписану на неку од ратних застава. Створио нас је разлиците да би разговарали и тразили пут до њега на висе нацина, управо да би избјегли монополизацију вјере која је најцесци узрок сукоба медју људима. И Њега залости да му се вјерници кољу медјусобно "доказујуци" да их Бог висе воли од онога кога управо под земљу посласе. Залосно брате мој.