Јојић: А онда ми је Клоп рекао ''али''...

Почетак каријере Милоша Јојића у Борусији Дортмунд, по доласку из Партизана прошле зиме, изгледао је бајковито – сјајан меч против Реала, голови у Бундеслиги и навијачка песма у којој је стављен у исти стих са Зинедином Зиданом! Ипак, ове сезоне је тотално у другом плану, недавно је склоњен чак и из карантина, па се намеће питање – због чега?! Млади репрезентативац Србије нема одговор.

Фудбал 22.03.2015 | 09:00

Прошле године, негде у ово доба, Милош Јојић био је надолазећа звезда Борусије из Дортмунда, момак на чији рачун су падале похвале са свих страна. Тиражни „Билд“ га је за фантастичну ролу против Реал Мадрида наградио јединицом, највишом оценом у немачком новинарском систему вредности. Тренер Јирген Клоп је фудбалски плес тада двадесетдвогодишњег поливалентног везисте описао као „невероватно природан за младог играча на дебију у стартној постави, против једног тако великог тима“, док су му навијачи Милионера цену и самопоуздање дизали песмицом: „Јојић, Јојић... он долази из Партизана, бољи је од Зидана“.

А онда се све окренуло наглавачке...

Стрелац једног од најбржих голова резервиста у историји Бундеслиге пао је у други план, па све ређе улази са клупе, а почесто га нема ни у протоколу првенствених мечева. Избрисан је и са списка лиценцираних првотимаца за Лигу шампиона.
"Не знам шта је разлог томе, нити имам објашњење за такву промену статуса. Није ми јасно шта се десило, али ми је занимљива тимска статистика. Бројке кажу да смо за првих пет бундеслигашких мечева, у време мојих редовних наступа, освојили седам бодова. У следећих 12 кола, од чега сам само у још два наврата улазио на терен, скупили смо их осам. Склоњен сам из стартне поставе, па са клупе за резерве и на крају из карантина, иако ми се чини да на терену изгледам боље него док сам био у најозбијлнијој конкуренцији за тим", почиње причу за Моззарт Спорт Милош Јојић и прекида вишемесечну медијску ћутњу о свом статусу на Вестфалену.

КАЖУ ДА ПРЕВИШЕ ТРЕНИРАМ

У чему је проблем? Твом раду и форми, јакој конкуренцији, старим заслугама појединаца, промењеном ставу тренера...?
"Никада нисам имао проблем са физичком спремом. Да тај сегмент није споран потврђују и повремене сугестије струке да превише тренирам, због чега бонус рад, по програму мог кондиционог тренера у Србији Александра Стајковца, остављам „за кућу“. Не билдујем мишиће него гледам да побољшам експлозивну снагу. Желим да имам бољи први корак, стартну брзину... Плус што волим загрејан да уђем у тренинг, па као и у Партизану прво обавим свој део посла у теретани, па тек онда навлачим копачке. Конкуренција јесте велика и јака, али мислим да нисам толико лошији од ње да за мене нема места ни у 18. Сви ови играчи су ту били и прошле године, када сам више играо. Често и на месту десног крила, што није моја позиција, и то пре момака којима је природно место уз аут линију. Једноставно, не разумем овај обрт".

Како подносиш тренутну ситуацију? Да ли си разочаран, недостају ли ти стрпљење и мотивација?
"Био сам у сличној, чак горој ситуацији у Партизану, па сам је преживео. Научио сам да се носим са неправдом, да проблемима прилазим с позитивније, ведрије стране. Нисам безвољан и нервозан. Не улазим у конфликте, не замерам се људима. Увек гледам испред себе, уверен да ће ми се поштен став, велики труд и рад исплатити. Сутра, за недељу дана, месец или два, следеће сезоне... Важно је да тај тренутак дочекам стопроцентно спреман. Када је човек професионалан и мотивисан, ништа му не пада тешко. Све је то за моје добро".

Да ли су ти Јирген Клоп или макар његов кључни сарадник Жељко Бувач, најавили промену статуса у догледно време? Причају ли они уопште са играчима на ту тему?
"Није ми познато да ли шеф и његов помоћник на исту тему разговарају са другима, само памтим шта ми је тренер рекао после три прва пролећна кола. У разговору са Клопом, поводом мог непријављивања за нокаут фазу Лиге шампиона, чуо сам „супер тренираш, али...“. Још нисам докучио шта иде иза те три тачкице".

Ако се ствари не поправе до краја сезоне размишљаш ли о одласку на позајмицу или можда о трансферу? Имаш ли већ таквих понуда?
"Посао скаута и менаџера је да нас све помно прате, а моја обавеза је да без имало задршке обављам своје радне дужности у Борусији не обазирући се на било чије приче са стране. То не значи да нисам заинтересован за свој статус и будућност у Борусији, са којом имам још три и по године уговора. Млад сам, врло амбицизоан, вредан и више од свега желим да играм. Морам сазнати шта у клубу мисле о томе".

РАДУЈЕМ СЕ ПОВРАТКУ У МЛАДУ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ

Брине ли те и статус у репрезентацији, јер мала клупска минутажа обично повлачи лошији третман у националном тиму?
"Нисам овог пута добио позив за А репрезентацију, али зато се враћам у младу селекцију. И није ми криво због тога. Немам ни право када је природно да репрезентативци без добре клупске минутаже чекају на нову шансу у државном тиму. Штавише, радујем се повратку међу вршњаке, срећан што још имам право да будем међу њима. Да се само ја питам ишао бих с њима и на Европско првенство, на које су се, иако некомплетни, херојски пласирали у баражу с врло моћном Шпанијом. Најзад, ове две утакмице с „класићима“ добро ће ми доћи за повратак у такмичарски ритам. Једно је тренирање, а друго играње за бодове".

Не пролазиш само ти кроз лош период, јер се цео тим још мучи да поправи утисак и учинак ове сезоне. Како са ове временске дистанце објашњаваш јесењу агонију у Бундеслиги и, контра томе, лаган пролазак кроз групну фазу Лиге шампиона?
"Нисмо толико лоше отворили сезону колико смо имали кризу резултата, а онда смо заређали с поразима. Није да фудбалери нису умели, хтели и трудили се да побеђују. Једноставно, није ишло... До друге полусезоне. С тим што сада играмо превише променљиво. На пример, будемо сјајни против Шалкеа, као у Борусијино златно доба, а онда вежемо ремије с Хамбургером и Келном. Па опет смо успели да побегнемо из доњег дома тебеле и дођемо на само шест-седам бодова од оних што јуре излазак у Европу. Истина, на сличном смо одстојању и од екипа које се боре да избегну испадање из Бундеслиге, па ваља бити опрезан до самог краја. Рутински пласман у осмину финала Лиге шампиона више је ствар околности, помало и среће, него другачије форме и амбиција у првенству. Намештало нам се да против Андерлехта, Галатасараја и Арсенала, код куће или на страни, поведемо већ у најраној фази меча, ривали нам се отворе, а ми их казнимо још понеким поготком из наших убитачних контранапада. Од неких смо били сналажљивији, од неких упорнији, а од неких бољи".

После свега, којим пласманом у првенству бисте били задовољни?
"Наши навијачи су целу јесен стрепели за опстанак у немачкој фудбалској елити, а он ни сада није сасвим обезбеђен. Лично гледам даље од преживљавања у Бундеслиги. У одређеном односу снага можемо чак и у Европу. Нема предаје".

Што је екипа више тонула, то је ионако велика подршка са трибина била још фанатичнија. Постоји ли рационално објашњење за толику верност и солидарност навијача?
"Не постоји довољно добар опис или објашњење љубави и привржености наших навијача према клубу. Нису нас вређали, нити нам звиждали чак и када смо ишли из пораза у пораз. Са сваким нашим новим неуспехом и њиховом безрезервном подршком расли су наша грижа савести према њима и мотивација. Они су наш ветар у леђа. Буквално"!

Суботић је свој човек

Најбољи играч претпрошле јесење полусезоне Јелен Суперлиге причао је с клупским колегом Невеном Суботићем о крају његове репрезентативне апстиненције, али није успео да нађе заједнички језик на ту тему са одличним штопером. Као ни нови селектор Радован Ћурчић и један од потпредседника ФСС Саво Милошевић.
"Разговарали јесмо, али убеђивао га нисам. Немам ја право на то. Невен је свој човек, са својим разлозима што не жели да се врати у репрезентацију. Једно је сигурно – Суботић је потребан националном тиму".