Непокретног сина на леђима носи у школу

Како не би заостајао у образовању, 60-годишња мајка Кумрисан Гунес сина носи на својим леђима до школе која је килиметар удаље од њихове куће.

Да нема ништа веће ни значајније од мајчинске љубави говори и мајка Кумрисан Гунес која четири године на леђима носи свог сина у школу.

Кумрисан има троје дјеце, а најмлађи међу њима, 14-годишњи Рамазан, непокретан је од десете године. Како не би заостајао у образовању, 60-годишња мајка Кумрисан Гунес сина носи на својим леђима до школе која је килиметар удаље од њихове куће.

Рамазан је остао непокретан унаточ операцији којом су љекари покушали да му врате способност ходања. На поклон је добио и инвалидска колица.

Кумрисан Гунес каже да чини све како би њен син био сретан и како се не би осјећао другачије од остале дјеце.

Њем супруг је био чобан, али је због здравствених проблема морао напустити тај посао. Тако да сад мајка Кумрисан брине и о сину и о супругу.

До прије годину дана носила сина свакодневно на леђима куда год би кренула. Међутим, након што су прошле године добили инвалидска колица, сада, посебно у љетним данима, сина може чешће изводити вани.

"Уписала сам га у школу, јер је он тако желио. Четири године га у школу носим на леђима. Не осјећам се неугодно због тога", испричала је Гунес за АА.

Каже, када погледа лице свога сина, сав њен умор нестаје. Додаје како Рамазан нема пријатеља, па вријеме углавном проводи с њом, али јој и помаже у обављању кућних послова.

"Мајка ме одгајала, носи ме у школу, враћа, пере моју одјећу... Мајка је моје све", поручио је дјечак Рамазан.