Сезона угрожености

Ма, чим је дошло да се прича о економији, да то буде главна тема, а манемо се политизирања, ето нама Хрватског народног сабора, ето првог сазива НСРС-а код Мићка, ето приче о прекомпоновању и закомпоновању,  са све апетитима и угрожености. Да су знали и хтели да се баве економијом у корист народа, до сада би то урадили.

Овако им је ЕУ, за почетак, лепо рекла хајд' сад бавите се економијом, ево нећемо о уставним променама, нећемо о Сејдићу, а ни Финцију, само ћемо о томе може ли привреда боље да ради, има ли шансе становништво боље да се храни , а и ми ћемо себи стурити с ногу боросане, можда неку консултантску ћар у тој вајди видети, јер добисмо проширене вене шетајући од једног до другог партијског вође и организујући вечере којекуда.

Кад оно дабоме јок!

Ови наши, који су до јуче дречали да је Дејтонски мировни споразум доња граница, с једне стране, а с друге да БиХ нема алтернативу, дограбише се коалиција и питања, која нису до сада могли да реше таман
да су Обама и Путин заједно са Меркеловом и Камероном усаглашено и заједно били комесари за проширење и високи представници. Јер, она прича: "Питајте нас нешто лакше, немојте то око чега се сложити не можемо", једнака је студенту који не зна ништа, има пушкице спремљене, а крив је професор што поставља тешка питања.

Отуд, наравно, наглашавам опет да нисам у изјавама изражавала еуроскепсу, колико бх. скепсу на путу ка ЕУ.

Па, сине, и наковањ би развалили, а да неће економију, а какво им је знање из те области, видимо по експериментима, којима броја нема и њиховој приватној имовини, која се углавном сагледати не може.

Наравно, чим се нађе неко ко би нешто и радио, повале га као бекана, а кожу искаче на шиљак да је виде на све четири стране света. Није крив онај  који не зна, већ онај ко укаже на незнање; није крив онај што краде, већ онај који укаже на крађу.

И ево нама наше Наде на почетку пролећне модне сезоне угрожености. На пример. Отишла жена испред Већа народа Републике Српске на заседање Хрватског народног сабора као делегат, гласала за успоставу трећег  ентитета и ново руководство ХНС-а. Нема уопште секунде дилеме да тамо није могла отићи без благослова свог идејног, имовинског и функционално-позиционог вође, а вратила се у сузама, па објаснила да јесте она тамо ишла у том својству, али да се прекомпозиција односи само на Федерацију, нема везе са РС-ом, а како ће се Бошњаци и Хрвати анамо у оној Федерацији договорити, то је њихова ствар.

Слушала ја изјаву и грохотом се смејала. Па, који ћеш андрак, онда, другарице Надо тамо ако то нема везе са РС-ом, а ти си председавајућа Већа народа РС-а и представљаш хрватски народ у РС-у?! Шта ти имаш да из РС-а гласаш како ће они у Федерацији? Тачно ми дође да оснујем какво српско нешто у Федерацији, па да позовем српске делегате из РС-а да гласамо о унутрашњим питањима (сиц!) РС-а.

Мртва је заиста трка између овако несмислених изјава последњих дана. Но другарица Нада је стално нешто необавештена. Рецимо, вагало се ко ће бити председавајући Већа народа у Републици Српској, а ко шеф Клуба хрватског народа између другарице Наде и Томислава Томљановића.

Човек лепо рекао да су му као неком ко није из ХДЗ-а или СНСД-а, а у  тој љубави СНСД-а и ХДЗ-а, слабе шансе да буде председавајући, па је боље шеф Куба. И би тако.Другарица Нада, иако ни она није из ХДЗ-а, који је освојио шипак на изборима у РС-у, већ из СНСД-а, која не зна да даје цертификате и о аутентичности у погледу хрватства, поста председавајућа, а Томислав шеф Клуба... И сменише га већ након прве седнице. Зашто? Како? Упитана, другарица Нада је одговорила да ништа о томе не зна! Сунце моје!

А то ме само асоцирало на време када сам, наивно јако, очекивала од другарице Наде, ако и од кога, да се, као борац за женска права (била врло активна у удружењима и конференцијама) очитује јавно макар кад њен шеф вређа, напада и омаловажава жене, но другарица Нада ни тада ни чула, ни видела, ни прозборила.

Али, ето, кад не види себе кад гласа, не размишља о томе за шта гласа (као бивша либералка, данас социјалдемократкиња) и не чује себе шта поводом тога изјављује, чему  ли се ја наивно надам?! И хоће ли, Боже, на пријем код Вође поводом Дана жена?!

А чему ли су се надали у ЕУ кад на дневни ред ставише најтеже, заправо, питање у овој држави: од чега ћемо живети? И из тако лагодне позиције отимања у мраку неспоразума и свађа око уставних промена и људских права, истерају коначно наше изабране пастире на ледину да ирачким овцама саопште да траве нема и да ваља јести камење?

Нити знају да сеју, ни да залевају, али иза њих ни трава не расте. А нама ваља преживети и ову пролећну сезону угрожености и коалиција, док пастири играју и даље на карту да овце и не знају шта пасу.

Заборављају да су научници још 2006. открили да постоји и овчије лудило(атипични гребеж, сцрапие, облик крављег лудила). Можда се ове године  на домаћем терену лично увере колико је узело маха.


Магазин "Дани"