Кемал Чаушевић пропјевао: Шта су од Чаушевића тражили Додик и Шпирић!?

Бивши директор Управе за индиректно опорезивање (УИО) Кемал Чаушевић, којег заједно са још 53 лица сумњиче да је буџету БиХ нанио штету већу од двије милијарде конвертибилних марака (КМ), у свом исказу оптужио је неке од водећих политичара у БиХ за незаконитости које су се дешавале преко УИО.

У факсимилу Чаушевићевог исказа који је објавила новинска агенција Патриа,наведена су имена политичара који су од њега тражили огромне финансијске повластице за одређене фирме или друге услуге, а међу њима су: Никола Шпирић, Драган Човић, преминули лидера СДА Сулејман Тихић, Милорад Додик, Александар Џомбић, Вјекослав Беванда, в.д. министра безбједности Младен Чавара, актуелни посланици СДА у Представничком дому ПС БиХ Шемсудин Мехмедовић и Садик Ахметовић, те садашњи директор УИО Миро Џакула.

Додик поставио Здравку Цвјетиновића

Чаушевић је у свом исказу навео да је Милорад Додик дуго времена од њега тражио да на мјесто помоћника директора Сектора за царине постави Здравку Цвјетиновића који је у акцији ''Пандора'' ухапшен као други најважнији човјек у афери тешкој преко двије милијарде КМ.

-Милорад Додик дуго времена је вршио притисак на мене да на мјесто шефа царина ставим Цвјетиновића, а на мјесто шефа Одјељења за контролу великих пореских обвезника Дубравка Прстојевића. У тим притисцима учествовао је и Велибор Шотра, особа врло блиска Милораду Додику- изјавио је Чаушевић.

Он тврди да Додику није изашао у сусрет по питању Прстојевића јер за тако нешто није било законских могућности, али да је једна од првих одлука његовог насљедника у директорској фотељи Мире Џакуле била управо постављење Дубравка Прстојевића на позицију коју је тражио Додик.

Мито или поврат пореза у Шпирићевој режији?

Добар дио Чаушевићевог исказа односи се на ''услуге'' које је од њега тражио Никола Шпирић, а које су се односиле на поврат пореза, ослобађање од царине и запошљавање.Чаушевић је, такође, оптужио Шпирића за узимање мита.

Одмах након именовања на позицију предсједавајућег Савјета министара, Шпирић је од Чаушевића затражио да Горану Маринковићу, односно његовом предузећу ''Маринковић Цомерц'', врати порез од 500.000 КМ.Акт Пореске управе РС којим се захтијевао поврат ПДВ-а био је нечитко потписан и није се видјело ко је његов потписник,па је Чаушевић задужио свог помоћника Џевада Некића да провјери о чему се ради.

-Врло брзо, можда послије пола сата,назвао ме Шпирић и вербално ме напао и ставио ми до знања да није задовољан мојим понашањем. Обратио ми се ријечима:''Нисам то очекивао од тебе, лијепи мој директоре!''Било ми је јасно да нешто није уреду, јер што би се он бринуо о нечему што је законито, а уколико је све чисто, зашто би било коме сметало да се провјери-навео је Кемал Чаушевић у својој изјави.

Пола милиона је, признао је, након Шпирићеве интервенције враћено без додатног проблематизовања фирми ''Маринковић Цомерц'' јер ''није желио да ремети добре односе са премијером''.

-То је особа (Маринковић, оп.а.) која има специјалан однос са Николом Шпирићем и Шпирић му користећи свој положај константно помаже.Маринковић је био предметом наше истраге у исто вријеме за практично исте ствари као познати случај ''Чаго'' (утаја пореза и прање новца,оп.а. ) у којем је подигнута оптужница- тврди Чаушевић,објашњавајући да је и у случају Маринковић УИО поднијела извјештај, али да истрага никада није завршена и проведена јер је ''био заштићен''.

Према наводима бившег директора УИО, на захтјев Николе Шпирића и бившег правобраниоца БиХ Драгице Милетић, у хотелу Шехер примио је Маринковића који је показао забринутост за своју судбину и страх да ће ''одмах након Чага и он бити ухапшен''.

-Он је мени тада признао да има нешто његове кривице, а да је то мање у односу шта ради Кекеровић (Младен Кекеровић и још осам лица оптужени су за организовани криминалм, пореску утају и незаконит поврат ПДВ-а у износу од 10 милиона КМ, оп.а.) -стоји у изјави.

Интересантно је да се одмах након овог сусрета, према сопственом признању, Чаушевић у хотелу Холидаy ин, састао са правобраниоцем Драгицом Милетић и тужиоцем Драгицом Глушац која је задужила Маринковићев предмет који никада није завршен.

-Бојим се да иза свега стоји Никола Шпирић. Горан Маринковић ми је отворено рекао да плаћа Николу Шпирића, јер му се исти намеће-казао је Чаушевић.

Афера ''Шећер''

Други интересантан случај везан за Шпирића, према Чаушевићевим ријечима,везан је за ''аферу шећер'', тј. правна лица ''Студен Аграм'' и ''Бимал'' која су ослобођена 60 милиона КМ плаћања царине и што Чаушевић доводи у везу са куповином стана у Бечу за Шпирићеву кћерку.

Чаушевићу се, како тврди, обратио власник ''Студен Аграма'' Илија Студен чија је жеља била да се нерафинисани шећер третира као сировина за производњу и ослободи царине.Након што је добио објашњење да је то у надлежности Савјета министара, захвалио се на ''информацији куда даље да иде до постизања свога циља''.

-Убрзо је заиста добио могућност да увози сировину без царине у количини од 50 милиона килограма, што доводи до штете од 10 милиона КМ за БиХ на годишњем нивоу или 60 милиона за ових шест година.Овај случај је довео до монополског положаја на тржишту, а о свему овоме би могао посвједочити Младен Зиројевић из Министарства спољне трговине у то вријеме ( министар из СНСД за спољњу трговину и економске односе у Шпирићевом Савјету министара ) и који се посвађао са Шпирићем, а могао би свједочити и Сенад Сврака...- навео је у свом исказу Кемал Чаушевић.

Говорећи о овој афери, он је констатовао да је ''симптоматично да другима није дозвољена могућност оваквог увоза'', те да је јасно да се у овом случају радило о фаворизацији.

-Оно што је мени индикативно на овај начин само је Студен увозио толику количину сировина које далеко премашују потребе цијеле БиХ.На овај начин су се варали инвеститори и ЕУ која исплаћује значајне подстицаје за производњу шећера, што је у коначници доводило и до фризирања саме производње кроз огроман увоз малтене готовог производа, па до производње веће количине од потребне. Упитно је да ли је та количина и произведена. – изјавио је Чаушевић.

БиХ је годишње губила и 100.000 до 200.000 КМ на паушалну процјену, кроз нејасне нормативе, губитака шећера кроз пропадање робе, калирање, цурење, оштећење амбалаже итд.

Колико је шећер сладак, говори Чаушевићева изјава:

-Према мојим сазнањима, Илија Студен се добро одужио Николи Шпирићу у Бечу гдје живи Шпирићева кћерка Јована са својим вјенчаним или невјенчаним мужем... Колико се ја могу сјетити, могућа куповина стана од новца који је добио од правног лица ''Студен'', могла се десити у периоду када је Савјет министара донио одлуку којом се омогућава повлашћен увоз шећера... Временски, чини ми се да је то могло бити половином 2008. Године, али се добро сјећам да је Фуад Касумовић око тог питања нешто таласао. Та одлука је објављена у Службеном гласнику БиХ.

Занимљиво је да је 6.јуна 2008. Године управо Шпирић отворио ову Рафинерију шећера у Брчком и том приликом им у име Савјета министара уручио чек вриједан 260.000 КМ као награду за ''најбољу гринфилд инвестицију у 2007. години''. (хттпс://www.цапитал.ба/у-брцком-отворена-рафинерија-сировог-сецера-студен-аграна/ )  

Непотизам

Поред Горана Маринковића, власника фирме ''Маринковић Цомерц'' којој је издејствовао поврат ПДВ-а од 500.000 КМ, према Чаушевићевом исказу, Шпирић је имао још једног пријатеља са истим именом – Горан Маринковић, овај пут шефа Царинске испоставе Бања Лука који је требао бити смијењен јер је фирмама ''Јанус'' и ''Ноно'' омогућавао брже царињење, а ''било је и информација да прима новац'', како тврди Кемал Чаушевић.

-Никола Шпирић ме звао телефоном и захтијевао ми да не смјењујем Маринковић Горана док се он не врати са пута... Долазио ми је такође и Садиковић Анес (некрунисани краљ текстила хапшен због царинских утаја у акцијама ''Бос'' и ''Пандора'', оп.а.) и молио ме да не смјењујем Маринковића, односно ''да му не разваљујем посао'', како ми је рекао-пише у Чаушевићевом исказу.

Бивши директор УИО тврди да је Шпирић имао ''доста улоге и око незаконитог запошљавања у УИО'', те да је он морао осмишљавати како да запосли људе чија имена му је достављао Шпирић.Тако су, према овом признању, у Тузли запослена два рођака Шпирићеве супруге која се презивају Салковић, али и десетак особа из Дрвара чији је списак имена потписао Шпирић и за који Чаушевић тврди да га је сачувао. Но, код ових запошљавања било је проблема јер се испоставило да лица са Шпирићевог списка примају плату у УИО, али да им је радно мјесто – чување и одржавање Шпирићеве куће!

(Наставак: Чаушевић оптужио и Драгана Човића!?)

БН ТВ