Шта је остало од Додикових обећања

Бившу министарку трговине и туризма Републике Српске Маиду Ибришагић-Хрстић пут је почетком октобра прошле године одвео у Милано, на тамошњу пијацу и то не обичну, већ Велетржницу “Соџоми”.

Министарка је тада са управом Велетржнице потписала протокол којим се омогућава директна продаја воћа, поврћа и осталих прехрамбених производа из Републике Српске на миланској пијаци.

"Разговарала сам са њима да нам се омогући по веома повољним условима и цијенама да Република Српска узме један простор гдје ће се нудити воће, поврће и други агро-прехрамбени производи да домаћи произвођачи могу да продају своју робу", славодобитно је саопштила Ибрушагић-Хрстић по повраку из Милана.

Она је додала да се на овај начин подржава учешће Републике Српске на италијанском тржишту, а што ће у коначници значајно допринијети развоју привреде Републике Српске.

Улазак на миланску пијацу, наравно, није бесплатан. Италијанска фирма ЦГЕ Енгинееринг Милано, са којом је лично Милорад Додик договарао сарадњу о извозу воћа и поврћа у Италију, понудила је ентитетској Влади да узме у закуп простор на тржници “Соџоми” површине 281,79 метара квадратних, уз годишњу закупнину од 18.524,48 евра, плус ПДВ. У ту цијену, како је наведено у протоколу, укључени су трошкови чишћења и сигурности.

То није све. ЦГЕ Милано је од Владе РС затражио да у моменту потписивања уговора о изнајмљивању простора на тржници уплати 20.000 евра, плус ПДВ, потом на почетку прве и друге године пословања још по 15.000 евра, плус ПДВ.

У допису Влади РС, италијанска фирма наводи да се у понуђеном простору налази “исправна опрема ранијег корисника простора”, процијењена на 20.000 евра. Истиче се да се понуђени простор налази код главног улаза на велетржници (то би требало да значи да ће сви који дођу на пијацу одмах угледати лијевчански кромпир и јабуке из лакташких воћњака).

Као посебне погодности ЦГЕ је навео и 12 метара изложбеног простора, потом продајни простор, складиште са расхладном ћелијом, складиште без контролних температуре, теретни лифт, канцеларију и пролаз у централном пролазу дужине 12 метара, те простор за истовар и утовар камиона у залеђу.

Италијанска фирма закуп простора понудила је без обавезе да Влада РС, или нека привредна организација коју је овластила, учествује на тендеру.

Од октобра прошле године, када је протокол потписан, до дана данашњег није објављено да је бар кило кромпира из Републике Српске стигло на миланску тржницу, што значи да од цијелог посла није било ништа.

Наравно, појавио се проблем ко ће платити годишњу закупнину на миланској тржници. Према изворима из Владе РС, намјера је била да цијели посао иде преко једне фирме из Лакташа, али се тражио модел како извшити финансијске трансакције плаћања закупнине. Разматрана је могућност да Министарство трговине и туризма из буџета плати закупнину или да то учине пољопривредници који би на миланској велетржници продавали своје производе.

Како сада ствари стоје, велика прича о продаји воћа и поврћа из РС на миланској пијаци дожовјела је потпуни крах.

Била је то само још једна неуспјела пословна егзибиција властодржаца у Републике Српске, која није донијела никакакв добитак, већ само трошкове, с озбиром на то да су представници Републике Српске од јуна до децембра прошле године најмање десет пута боравили у Милану. Све то је коштало, од пута, дневница, трошкова преноћишта…

Сторији о потписивању протокола са Велетржницом у Милану претходило је потписивање Меморандум о сарадњи између Министарства трговине и туризма Републике Српске и италијанске компаније ЦГЕ Енгинееринг. Тај Меморандум је потписан у априлу прошле године, а њиме је, како је Журнал већ објавио, била предвиђена изградње Агро-прехрамбеног Центра у Александровцу код Лакташа.

Осим тога, Меморандумом је предвиђена сарадња у области дрвопрерађивачке индустрије и шумарства.

Италијанска фирма, према Меморандуму, требало је да буде координатор свих активности на припремним радњама, на пројектовању и на изградњи Агро-Прехрамбеног Центра у Републици Српској, а било је предвиђено да у року од шест мјесеци представи модалитете и изворе финансирања Центра.

Министарство трговине и туризма имало је обавезу да ће пружити подршку у изналажењу одговарајуће локације за изградњу Агро-Прехрамбеног Центра површине од 30 до 50 хектара, као и сакупних центара. Ни од овог посла није било ништа.

(зурнал.инфо)