Свјетски дан социјалне правде

Посљедња економска истраживања у Француској показују да смо се вратили 250 година уназад, да је стање и у Америци и Европи горе него 1930. године када је била највећа економска криза и да су социјалне разлике данас много веће. Са доласком глобализма, свијет је потонуо, у једну огромну неправду.

У Републици Српској и БиХ, социјалне разлике су огромне, са једне стране су људи који живе у биједи а са друге - милионери.

Да ли је социјална правда морална и етичка или дубоко економска категорија?

Просјечна срећна породица код нас срећна је најчешће на начин да је у њој једно запослено, а несрећна јер са оном платом од 400 или 500 КМ не може да задовољи ни шестину основних животних потреба.

Потрошачка корпа износи 1.800 КМ. Економске анализе показују да је половина становништва на ивици социјалне биједе а да је 20% социјално угрожено. Добро живе углавном они чији је посао да се боре да свима буде добро.

На питање "Има ли данас социјалне правде?" суштински различите одговоре нисмо добили, сви су се сводили на исто.

“Никад се није мање производило, а више прерасподјељивало и никад нису тако брзо расле социјалне разлике као сада и то је упозорење. Историја опомиње да су се сва друштва загушила у неправди. Неправедна друштва пропадају а праведна напредују и сви који мисле добро овом свијету, они који нису заслијепљени похлепом, јако су забринути за ово стање јер овакве социјалне разлике једноставно заустављају развој”, сматра економиста Алекса Милојевић.

Колико је важна социјална правда за развој Милојевић описује примјером из БиХ:

“Ми имамо шест милијарди марака штедње, а истовремено смо јако задужени задужујемо се по скупим цијенама туђе паре да добавимо овдје, а овај слој становништва је извукао те паре и држи их у банци не даје у инвестиције. Замислте да смо имали прогресивне порезе, да смо смањили порезе становништву, да смо смањили порезе привреди, да смо опорезовали те високе дохотке колико би било више производње млијека, меса, сира и осталих намирница за широку потрошњу, а ова ко те паре су извучен из употребе или се троше за луксузне производе из иностранства. Сужене социјалне разлике односно социјална правда је основни фактор развоја због тога што оно шири тржиште, а чим се шири тржиште повећава се развој”, додаје Милојевић.

Милојевић каже да је у Српској и БиХ пореска политика, која је основна економска политика, изузетно лоша.

“Код нас су остали неопорезовани имовина, луксуз, високи доходци, високе плате, а опорезоване су најниже плате и пензије”. Очито је да требамо ићи на ПДВ са више стопа, Шведска има ПДВ са 5 стопа и успјела је од једног регресивног пореза, пореза који по свом садржају притиска сиромашни дио становништва да направи један прогресиван порез. То значи, неко ко је сиромашан ко има неки мали ауто плати порез 5% на тај ауто, а онај ко хоће луксузан ауто плати порез 25%”, упоређује Милојевић.

Ријешења постоје, закључује Милојевић, чак сматра и да би било могуће, уз власт која жели да се бави развојем земље, да за 10 година сви будемо запослени и имамо просјечну плату од хиљаду и по марака. Како ствари данас стоје вјеровање у предузимање корака за остварење ове претпоставке је емотивни луксуз, који многи, навикнути на одрицање, себи неће приуштити.

(БН ТВ)