Атина и Берлин: Ко коме дугује

Спор између Атине и Берлина око начина решавање грчке дужничке кризе не јењава: док Немачка захтева да нова грчка влада поштује своје обавезе према кредиторима, Грчка подсећа да јој Немачка још није платила ратну одштету.

Питање ратне одштете због немачке окупације Грчке, која је финансијски уништила земљу и однела хиљаде живота, деценијама је компликовало односе Атине и Берлина, а тема је поново оживела доласком на власт Сиризе.

Нови премијер Алексис Ципрас, бивши комуниста, који је још у предизборној кампањи најављивао да ће тражити од Немачке одштету због "људи који су крварили и скупо платили бруталност нацизма", у прва 24 сата од ступања на дужност положио је венац на споменик грчким левичарима које су нацистичке трупе стрељале 1944. године.

Његов министар финансија Јанис Варуфакис покушао је, додуше, приликом посете Немачкој да објасни да тај Ципрасов потез није био усмерен против Берлина, већ да је представљао поруку грчкој неонацистичкој партији Златна зора, трећој по популарности у земљи.

Ципрас је, у међувремену, прошле седмице изјавио да Грчка има "моралну обавезу" да тражи од Немачке репарацију и враћање окупационог зајма, који је Трећи рајх добио од Грчке централне банке током четворогодишње окупације, а који је финансијски уништио ту земљу.

Шеф грчке дипломатије Никос Коцијас поновио је синоћ да Немачка треба да учини исто оно што тражи од Грчке - да плати своје дугове, који су, како је навео, резултат једног страшног рата.

Ципрасова странка Сириза и њен коалициони партнер Независни Грци тврде да Немачка дугује Грчкој око 162 милијарде евра, што је око половине јавног дуга те државе, који износи више од 315 милијарди евра.

Зајам Грчке Трећем рајху износио је око 476 милиона рајхсмарака, што је, у извештају доњег дома немачког Бундестага из 2012. године, процењено на 8,25 милијарди долара, навео је АФП, додавши да тај дуг никада није враћен.

Немачка окупација Грчке од 1941. до 1945. године била је, како наводи француска агенција, једна од најсуровијих у Европи: нацистичке снаге су дивљале, пљачкале и убијале становиштво које се жестоко опирало окупацији.

После капитулације Немачке и краја Другог светског рата, главна брига САД била је да заустави напредовање комуниста у грађанском рату у Грчкој.

Вашингтон је у то време затражио од Атине, којој је била преко потребна помоћ на основу Маршаловог плана обнове Европе, да одустане од захтева за ратну одшету док не буде потписан мировни споразум.

Немачка се релативно брзо опоравила од последица рата, чему је, како сматрају експерти, у знатној мери допринело и то што није платила практично никакву одштету бившим непријатељима.

Берлин већ 70 година одлучно одговара "не" захтевима за репарацију, а немачки министар економије и вицеканцелар Зигмар Габријел поручио је поново у понедељак да ће Берлин одбацити евентуални званични захтев грчке владе за плаћање ратне одштете из Другог светског рата, истакавши да је то питање закључено пре 25 година.

"Вероватноћа је нула (да платимо ратну одштету)", рекао је Габријел и додао да је 1990. године формално стављена тачка на Други светски рат.

Непосредно пре уједињења Немачке 1990. године, канцелари Источне и Западне Немачке потписали су споразум са савезницима.
Мада тај документ није био званични мировни споразум, Берлин га сматра границом после које евентуални захтеви за ратну одштету више немају никакву снагу.

Албрехт Ричл, професор економске историје, рекао је у интервјуу немачком "Шпигелу" 2011. године да је "Немачка, у смислу враћања дугова, најгора земља у 20. веку".