Ево зашто Русија пријети нуклеарним оружјем (КАРТА/ВИДЕО)

Пред Нову годину, Владимир Путин је изменио војну доктрину земље услед измењених геополитичких и безбедоносних околности по највећу државу света. Нимало случајно.

Грађански рат у Украјини није само последица оправданог грађанског незадовољства корумпираним и тромим властима које од осамостаљења земље нису нимало помогле народу већ само уском кругу политичких и економских олигарха.

Други, не мање важан кривац, јесу геополитички интереси Запада и Русије. Кримско питање, а затим и оружани сукоб на истоку Украјине дали су повод Сједињеним Америчким Државама и њеним савезницима у Европи да уведу економске санкције Русији, покушавајући "да је натерају да се повуче са територије свог западног суседа".

Са друге стране, све већи број војника НАТО у близини руске границе изазвао је реакцију Кремља. Измењена је војна докрина, а НАТО је проглашен највећом претњом по опстанак Русије. План предвиђа ојачање војних капацитета у три посебно битна региона конфликта са интересима Запада: на Криму, у Калињинградској области и у пределу Арктика, као и повећање активности авијације, поморских и подморских снага.

Најважније од свега, Русија је одлучила да може користити нуклеарно оружје и у случају напада конвенционалним оружјем, када је опстанак земље доведен у питање. Ево једног од конкретних повода за ту одлуку.

Одговор је авијација. Још од Другог светског рата премоћ у ваздуху је кључ у рату. Онај ко држи небо, лакше ће тријумфовати и на земљи. У највећем сукобу у светској историји, нацистичка Немачка је била најближа победи док је Луфтвафе побеђивао британски РАФ и руско ваздухопловство. Кад је тога нестало и кад су савезници почели да бомбардују Келн, Хамбург и остале градове, уследио је пораз.

Сједињене Државе су далеко најнадмоћније у овом сегменту. Са 13.683 ратне летелице, Америка је бројем једнака збиру следећих седам земаља. Русија има 3.082 авиона, Кина 2.788, Индија 1.785, Јапан 1.595, Јужна Кореја 1.393, Француска 1.203 и Египат 1.100.

И док у сумњу можемо довести квалитет 1.100 летелица које има Египат, бројке које стоје иза имена Сједињених Држава тешко да можемо јер је иза њих годишња потрошња на одбрану од преко 650 милијарди долара. Ово сазнање натерало је Русију да промени систем употребе нуклеарног оружја будући да у кратком року не може да испрати предност САД у авијацији.

Што сте ближи противнику, то ћете му пре задати ударац. У том смислу, САД су већа претња Русији, него Русија Америци јер најмоћнија земља света има 44 авионске базе изван своје територије, од којих је већина у Европи и на Блиском истоку. Насупрот њима, Русија има само 4 базе у иностранству: две у Белорусији и по једну у Јерменији и Киргистану.

Амбициозан план Владимира Путина и руске влади о обнови војне опреме подразумева улагање око 600 милијарди долара за набавку новог оружја, квалитетнији тренажни процес и подизање борбене готовости земље чија површина износи огромних 17 милиона квадратних километара (преко 190 пута већа од Србије).

Важан део новца ићи ће у авијацију, усавршавање и производњу руског авиона пете генерације Сухој ПАК ФА Т-50. Међутим, пуна имплементација ове летелице не може се очекивати до следеће деценије, док  Сједињене Државе Ф-22 рептор активно користе већ 18 година, што је огромна предност на пољу искуства.

ВИДЕО: Ф-35, тренутно најсавременији борбени авион на свету. Превелики трошкови чине да САД још увек нису начисто да ли да га потпуно усвоје или да се преоријентишу на нови пројекат.

ВИДЕО: Руски Сухој ПАК ФА Т-50, авион пете генерације који је још увек у експерименталној фази.