Све о човјеку који је разоткрио највећу банкарску аферу

Свету је открио аферу „Свисликс“ о утаји пореза у Швајцарској. Каже да је делом Џејмс Бонд, а делом разочарани идеалиста.

Прича о Ервеу Фалсијанију (43), „генију ИТ алгоритама“, стварно подсећа на радњу шпијунског романа. Украо је податке власника 180 милијарди евра тешких рачуна швајцарске подружнице британске банке ХСБЦ у којој је радио од 2006. године.

Међу клијентима који су ту крили богатство од пореских служби матичних држава било је и великих корпорација и познатих личности и опасних криминалаца.

Иако се он лично поистовећује са Џејмсом Бондом, фиктивним ликом којег је створио Ијан Флеминг, Фалисијанијева прича ипак је много више налик на деловање Едварда Сноудена, бившег сарадника ЦИА, који је обзнанио податке о глобалном шпијунирању.

Као и у случају Сноудена, цурење података које је Фалсијани украо 2007. одјекнуло је попут бомбе. У претходних осам година његова акција, за коју швајцарски суд тврди да је изведена због стицања личне користи, утицала је на правосуђа САД, Француске, Шпаније, Аргентине и Белгије да покрену поступке против утајивача пореза.

У Грчкој Јоргос Папаконстантину, бивши министар финансија, одговара због тога што је игнорисао листу оних којих у Швајцарској крију новац.

Ове недеље је Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ИЦИЈ) почео да објављује податке до којих је дошао Фалсијани. У њима је откривено да су радници ХСБЦ-а током 2004. и 2005. одржали најмање 1.645 састанака у 25 земаља са клијентима и потенцијалним клијентима.

Састанци су одржавани на локацијама које варирају од луксузних хотела у Паризу и Тел Авиву, пијано бара у Антверпену и аеродрома у Конгу, до приватних резиденција у Копенхагену.

Банкари на спорним састанцима предлагали клијентима начине за избегавање плаћања пореза у ЕУ, саветујући их да отворе офшор компаније и у њих пребаце средства.

Фалсијани је рођен у Монаку, има двојно француско-италијанско држављанство. Специјализовао се за анализу података (дата мининг), а у Шпанији је прошле године био кандидат на европским изборима.

Хрвати сакрили 33 милиона долара

Најмање 27 особа је из Хрватске имало отворене рачуне у ХСБЦ-у. Један од хрватских клијената имао је рачун на којем се налазило готово 11 милиона долара.

Према доступним подацима ИЦИЈ-а, које пренео ријечки „Нови лист“, укупно је 77 рачуна на разне начине повезано с клијентима из Хрватске.

Преко тих рачуна обрађено је око 33 милиона долара, а о коме се ради тачно, требало би да се сазна у наредним данима. „Јутарњи лист“ пренео је изјаву извора блиског влади у Загребу да ће хрватске власти затражити од ХСБЦ-а податке о Хрватима који су отворили рачуне у тој банци.

„Ако се установи да су утајили порез, свакако ћемо им тај порез обрачунати“, тврди тај извор.

Извор: Блиц