Sve o čovjeku koji je razotkrio najveću bankarsku aferu

Svetu je otkrio aferu „Svisliks“ o utaji poreza u Švajcarskoj. Kaže da je delom Džejms Bond, a delom razočarani idealista.

Priča o Erveu Falsijaniju (43), „geniju IT algoritama“, stvarno podseća na radnju špijunskog romana. Ukrao je podatke vlasnika 180 milijardi evra teških računa švajcarske podružnice britanske banke HSBC u kojoj je radio od 2006. godine.

Među klijentima koji su tu krili bogatstvo od poreskih službi matičnih država bilo je i velikih korporacija i poznatih ličnosti i opasnih kriminalaca.

Iako se on lično poistovećuje sa Džejmsom Bondom, fiktivnim likom kojeg je stvorio Ijan Fleming, Falisijanijeva priča ipak je mnogo više nalik na delovanje Edvarda Snoudena, bivšeg saradnika CIA, koji je obznanio podatke o globalnom špijuniranju.

Kao i u slučaju Snoudena, curenje podataka koje je Falsijani ukrao 2007. odjeknulo je poput bombe. U prethodnih osam godina njegova akcija, za koju švajcarski sud tvrdi da je izvedena zbog sticanja lične koristi, uticala je na pravosuđa SAD, Francuske, Španije, Argentine i Belgije da pokrenu postupke protiv utajivača poreza.

U Grčkoj Jorgos Papakonstantinu, bivši ministar finansija, odgovara zbog toga što je ignorisao listu onih kojih u Švajcarskoj kriju novac.

Ove nedelje je Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) počeo da objavljuje podatke do kojih je došao Falsijani. U njima je otkriveno da su radnici HSBC-a tokom 2004. i 2005. održali najmanje 1.645 sastanaka u 25 zemalja sa klijentima i potencijalnim klijentima.

Sastanci su održavani na lokacijama koje variraju od luksuznih hotela u Parizu i Tel Avivu, pijano bara u Antverpenu i aerodroma u Kongu, do privatnih rezidencija u Kopenhagenu.

Bankari na spornim sastancima predlagali klijentima načine za izbegavanje plaćanja poreza u EU, savetujući ih da otvore ofšor kompanije i u njih prebace sredstva.

Falsijani je rođen u Monaku, ima dvojno francusko-italijansko državljanstvo. Specijalizovao se za analizu podataka (data mining), a u Španiji je prošle godine bio kandidat na evropskim izborima.

Hrvati sakrili 33 miliona dolara

Najmanje 27 osoba je iz Hrvatske imalo otvorene račune u HSBC-u. Jedan od hrvatskih klijenata imao je račun na kojem se nalazilo gotovo 11 miliona dolara.

Prema dostupnim podacima ICIJ-a, koje preneo riječki „Novi list“, ukupno je 77 računa na razne načine povezano s klijentima iz Hrvatske.

Preko tih računa obrađeno je oko 33 miliona dolara, a o kome se radi tačno, trebalo bi da se sazna u narednim danima. „Jutarnji list“ preneo je izjavu izvora bliskog vladi u Zagrebu da će hrvatske vlasti zatražiti od HSBC-a podatke o Hrvatima koji su otvorili račune u toj banci.

„Ako se ustanovi da su utajili porez, svakako ćemo im taj porez obračunati“, tvrdi taj izvor.

Izvor: Blic