Храни петоро дјеце са 35 марака

Већина вишечланих породица у Босни и Херцеговини свакодневно се суочава са бројним проблемима. Али, кроз шта све пролази самохрана мајка Фахрета Геровић са својих петоро дјеце, то само она зна.

Откако је супруг напустио прије двије године, сама води бригу о свему. Она је и отац и мајка својој дјеци.

"Само нек' су ми дјеца жива и здрава, па ћу се за све изборити", прича Фахрета.

Годинама је ова жена страховала за кров над главом, није имала ништа своје. А, онда се једна мајка сажалила на њену дјецу и поклонила им дио своје земље како би имали гдје да живе.

"Фахрету раније нисам познавала. На једном од састанака Удружења чула сам за њен случај и нешто ме стегло око срца, нисам могла да дишем. Било ми је жао те дјеце и ја сам рекла да ћу јој поклонити земљу која ће један кроз један њена тако да јој је донацијом могла бити изграђена ова кућа. То сам урадила за здравље своје дјеце и унучади", каже Незира Сулејмановић.

"Ни ја нисам познавала Незиру и нисам вјеровала да ће она мени дати ту земљу. Међутим, она мени не само да је дала ту земљу на којој се сад налази моја кућа него ми је помогла и око превода плативши 1.200 КМ трошкове", рекла је Фахрета.

Ова скромна жена захвална је на свему што је добила, али ипак њени проблеми тиме нису ријешени. Кућа у којој живи нема купатило, а и струја и вода које користи нису њени него јој опет Незира излази у сусрет и помаже колико може.

"Струју ми даје жена преко свог сата, кад имам новац ја платим, а кад немам, она ми искључи. Воду исто немам, кад она има вишка у базену онда мени да, кад нема сналазимо се. Од 35 марака дјечијег додатка некад платим струју, али онда немам дјетету за аутобуску карту до школе, ако дам њему за карту, онда морам да се задужим за струју и тако петљамо. Увијек имам неког дуга", каже Фахрета Геровић.

За храну и струју је најтеже обезбиједити новац, али и недостатак купатила овој породици представља велики проблем.

"Купамо се у кориту. Дјеца су већ велика, ако син треба да се спреми за школу, ми морамо изаћи напоље. Ако кћерка треба да се окупа, опет морамо изаћи јер они су већ тинејџери, то је посебно тешко", прича Фахрета.

Ћазим помаже мајци, а и Нермина, након што због лоше финансијске ситуације није имала могућност да упише средњу школу. Нермина ради све кућне послове како би мајци колико-толико ублажила ионако тешку свакодневницу.

"Није ми тешко да цијепам дрва, али ми је тешко кад немам за кифлу и сендвич, а моји другови имају. И тешко ми је што немам патике и одјећу за школу", каже Ћазим.

Нермина, иако се не жали на свој положај, каже како су јој другарице причале како је љепо ићи у средњу школу.
"И ја бих вољела да завршим бар хемијску. Кад год причам са неким од пријатеља који иду у школу, пожелим да и ја једног дана наставим школовање", говори петнаестогодишња Нермина.

Кћерка Хамзија Турсуновић, која и сама има дијете, каже да сад потпуно разумије своју мајку.

"Ја сад имам своје дијете и потпуно разумијем мајку јер сам у истој ситуацији као и она. Тешко је кад дјеци не можеш да обезбиједиш оно основно", истиче Хамзија.

Овој породици, осим здравља и чежње за бољим животом, све друго недостаје. Ипак, надају се да ће се наћи добри људи који ће ријешити барем дио њихових проблема, баш као што је то било са Незиром која им је поклонила плац на којем су добили какав-такав кров над главом.

Извор: Независне новине