Да ли је Мостар заборавио славног Шантића?

Навршила се 91 година од смрти великог мостарског и босанскохерцеговачког пјесника Алексе Шантића.

Шантић, иначе аутор чувених поема „Емина“, те „Остајте овдје“, којом је позивао бх. муслимане да не одлазе у Турску у вријеме аустроугарске управе у Босни и Херцеговини, дуго је сматран симболом заједничког живота народâ у Мостару и цијелој земљи.

Међутим, након што је у ратном вихору његов споменик уништен, те пошто се дио улице, али ни мостарска Гимназија више не зову по Алекси, поставља се питање је ли Мостар заборавио Шантића, односно да ли његове поруке вриједе и данас.

Мостар је и ове године обиљежио годишњицу смрти великана, пјесника Алексе Шантића, који је – многи ће рећи – након Старог моста, највећи симбол тог града.

Два мостарска српска просвјетна и културна друштва Просвјета, оно блиско цркви и оно блиско Српском грађанском вијећу, уприличили су одвојено посјете Шантићевом гробу и полагање цвијећа, а Просвјета блиска СГВ-у је тим поводом организовала и међународни Шантићев фестивал дјеце пјесника, на којем учествује 15-еро дјеце из пет земаља бивше Југославије.

Ево шта, на примјер, о Алекси Шантићу зна ученик четвртог разреда из Крагујевца Алекса Николић:

„Не знам доста, али само знам да је он доста велики песник.“

Многи су зато у Мостару спремни рећи да су једине пригоде када се шира јавност присјети Алексе Шантића годишњице његове смрти или вечери поезије посвећене његовом имену. Савјетница за културу у Градској управи Мостара Алма Фазил Обад се слаже да се данашњи Мостар недовољно присјећа Шантића.

„Мислим да Шантић није довољно присутан у уџбеницима, значи у настави, јер није довољно само уврстити у књиге из језика неке пјесме Алексе Шантића и неку кратку биографију“, наводи Алма Фазил Обад.

Је ли Алекса Шантић нестаје из колективне меморије Мостара посебно се поставља питање након што је током рата његов споменик уништен, дио некадашње Шантићеве улице сада се тако више не зове, као ни мостарска Гимназија.

Споменик јесте обновљен, али Мостар је данас град којег је деведесетих напустила већина српског становништва, а током рата је подијељен на већински хрватски и бошњачки дио.

„Сви грађани који су спремни и који већ раде годинама послије овог рата да Мостар поново споје, сви они не само што цијене и воле Шантића, него за њих Шантић постоји данас као парадигма тог заједничког живота“, каже члан Управног одбора Просвјете блиске херцеговачкој Епархији Шемсудин Златко Сердаревић.

Сердаревић истиче да је Шантић симбол европског духа Мостара и Босне и Херцеговине. Тако Шантића види и Божо Кијац, потпредсједник Просвјете блиске СГВ-у.

„Био је недостижан идеал господствености, уљудности, етеричности, аполонске љепоте, шарма, козерства, гостопримства, толеранције и највише горде духовности, слободарства, максимално култивисаног и надасве ослободилачког“, наглашава Кијац.

Међутим, постоје и друге снаге, које су против Шантића и онога што је он представљао, каже Сердаревић:

„Бројне су снаге у овом граду које тако не мисле, које ретроградно вуку назад, дијеле народ и тако на крају и опстају на власти“, тврди Сердаревић.

Директор међународног Шантићевог фестивала дјеце пјесника Горан Косанић зато о сјећању на Шантића у Мостару говори:

„Људи града, Мостарци, га сигурно нису заборавили никад нити ће га икад заборавити. А град к'о град, сами знате какав је данас.“

Извор: РСЕ