АО: Ђоковић - Вавринка, анализа - Ноле жели реванш!

Мелбурн парк његова је друга кућа, кућа за коју га вежу најлепше успомене.

Тенис 30.01.2015 | 00:30

Аустралијан опен први је Грен слем турнир на којем је савладао Роџера Федерера и титулом са непуном 21 годином најавио да ће владати светом тениса. У Мелбурну је 2011. године одиграо савршен турнир и започео једну од најуспешнијих сезона у историји тениса.

Годину дана касније победио је Рафаела Надала у најдужем Грен слем финалу у историји (5 сати и 53 минута), а да је претходно играо скоро пет часова са Ендијем Маријем. Коначно, 2013. године придружио се Роџеру Федереру и Андреу Агасију као јединим тенисерима у Опен ери са четири трофеја у Мелбурну.

Када Новак Ђоковић у петак у 9.30 буде изашао на терен Род Лејвер Арене, све те успомене летеће у ваздуху и негде из подсвести даваће му снагу на путу ка још једној титули.

Задатак неће бити нимало лак – са друге стране стајаће Стан Вавринка, бранилац титуле, тенисер у којем Новак буди најбоље у последње две сезоне.

Све до тог 20. јануара 2013. године Вавринка је с разлогом имао репутацију тенисера који поседује све потребне ударце, за којег колеге знају да може много више од онога што пружа, али да му ’глава’ не дозвољава да се најбољима супротстави без страха, поготово када се мечеви ломе.

Тада је Стан први пут победио себе – тренер Магнус Норман променио му је ментални склоп, уверио га је да му је место у врху, а иако је изгубио меч са 12:10 у петом сету, Вавринка се тог пораза не сећа са горчином. Зашто? То је био први степеник на путу дугом годину дана који је кулминирао на истом месту, првом Грен слем титулом.

Пре победе над Надалом у финалу Стан је одиграо још један фантастичан меч са Новаком. Овога пута научио је лекцију из тог, али и из маратонског пораза на УС опену – славио је са 9:7 у одлучујућем сету у мечу четвртфинала.

Вавринка је управо са Ђоковићем у последње две године одиграо најбоље мечеве сезоне и зато ће и он имати охрабрујућа сећања на која ће моћи да се ослони у тешким тренуцима.

У досадашњем току турнира Новак је деловао много стабилније од Вавринке – Швајцарац је уз доста среће избегао пети сет са Гиљермом Гарсија-Лопесом, а не делим одушевљење страних медија његовом игром у дуелу са Нишикоријем. Истина, блистао је у другом сету, али у првом му је Јапанац олакшао посао бројним грешкама, док је у трећем и Вавринка показао знаке стегнутости.

Ипак, Стан је увек посебно инспирисан када игра са Ђоковићем и способан је да у дужем временском интервалу игра на горњој граници својих могућности. У претходне две године остајали смо без даха после неких његових спектакуларних удараца, један је од ретких који је у континуитету успевао да пробија Новака на основној линији.

Ако Ђоковић осети да је Вавринка поново у таквом ритму, мораће да игра са нешто више ризика него што је то чинио у првом сету дуела са Раонићем. Не сме да га храни кратким лоптицама – оне се очас посла претварају у винере или макар у иницијативу у поену.

Вавринка се креће сасвим пристојно за своју крупну грађу, способан је понекад и да одговори из пуног трка, али Новак поседује оружја којима може да га развуче по терену и да ипак разоткрије супарниково кретање као слабост.

Дакле, контрола поена биће веома важна, у предности ће бити онај ко успе да обезбеди да се размене одигравају по његовим условима.

Тешко је идентификовати кључне ударце у мечу двојице разноврсних тенисера без озбиљних слабости, али на крају ће се вероватно доста тога свести на основе.

Вавринка у свом арсеналу има моћнији први сервис, али Новак је константнији и до сада на турниру изврсно сервира. Осим тога, могао би Ђоковић чешће да убаци кик на други сервис, тај свој донекле потцењени адут, како би већ од старта поена отерао ривала са једноручним бекхендом далеко од основне линије.

Стан није бриљантан ритернер, поготово у поређењу са Ђоковићем, али када је ’у зони’, гости се кратким другим сервисима, а прошле године у Мелбурну је са Новаком ритернирао вероватно најбоље у каријери. Не би му требало давати времена да се намести – зато ће српски тенисер доста миксовати, и стране и врсту и брзину сервиса.

Прошле године Ђоковић је превише инсистирао на Вавринкином бекхенду и то му се често обијало о главу, а Новак сада мора да буде спреман и да се избори са слајсом који му је претходне сезоне у приличној мери пореметио ритам.

Ако Ђоковић од старта заигра како уме, фаворит је у овом мечу. Међутим, ако Вавринка поново ’намирише крв’, могуће је да нас опет чека изнурујућа битка у пет сетова. А тада ће већ одлучивати снага – ментална и физичка.

Прошле сезоне на Твитеру сам прогнозирао тријумф Ђоковића са 3:0 или 3:1 у сетовима и опекао сам се. Овога пута прогнозе нема – само нада да ће се Новак у недељу са Ендијем Маријем борити за своју осму Грен слем титулу.