Додиков тамни вилајет

Уколико Милорад Додик прихвати Изјаву Предсједништва БиХ, кајаће се. Уколико Милорад Додик не прихвати Изјаву Предсједништва БиХ, кајаће се!

Министри иностраних послова Велике Британије и њемачке Филип Хамонд и Валтер Штајнмајер дали су БиХ задњу понуду “која, ако сад не буде искориштена, касније сигурно неће бити поновљена”.

Као приоритете су навели стабилизацију привреде, отварање радних мјеста, смањење бирократије, резање трошкова власти и владавину закона.

Доказ спремности требало би, истакли су Хамонд и Штајнмајер, да буде одлука парламента БиХ да потврди усаглашену изјаву Предсједништва БиХ којом се БиХ обавезује на спровођење социјално-економских реформи.

Демантовали су било какав скривени плана ЕУ у новом приступу.

“Стратегија ЕУ није слабљење ентитета или јачање државе. Стратегија је како да ова земља боље функционише у корист свих њених грађана, без обзира на то да ли живе у РС или ФБиХ", објаснио је Хамонд и тиме директно оповргао тврдње Милорада Додика да се иза Иницијативе Предсједништва БиХ крије намјера централизације земље.

Хамонд и Штајнмајер потакли су Предсједништво БиХ да одмах измијени нацрт своје изјаве и “уврсти изнесене коментаре како би је сви лидери странака на крају могли подржати, јер од тога зависи ступање на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању".

Отишли су као оптимисти, што је и било за очекивати, јер су цијели пакет помоћи БиХ осмислиле дипломатије Британије и Њемачке, а ЕУ га прихватила као свој.

У најтежој политичкој ситуацији након Хамондове и Штајнмајерове директне задње понуде и гаранција да нема ни ријечи о задирању у Дејтонски споразум, нашао се Додик, који је колико до пред сам састанак истицао да неће прихватити Иницијативу Предсједништва БиХ о евоинтеграцијама БиХ.

Након састанка, Додик је рекао да представници власти Републике Српске траже да Изјава Предсједништва БиХ мора да поштује уставни поредак у БиХ и да се у њој мора јасно назначити шта су чије надлежности, те да она не може да буде било какав основ за преношење надлежности са ентитета на БиХ.

"Уколико се Изјава буде могла од других дорадити и кориговати, управо на овоме могли бисмо да будемо дио подршке тој изјави", рекао је Додик након састанка представника странака које чине власт у Републици Српској са министрима иностраних послова Њемачке Франком Валтером Штајнмајером и Велике Британије Филипом Хамондом. (СРНА)

Судећи према његовој изјави, Додик је “напола подвио реп” и дјелује спремним да подржи Иницијативу Предсједништва БиХ.

Уколико се то деси, Додик ће јавно демонстрирати да је вишенедељно лармање око Иницијатове било тек његова празна прича, срачуната како би покушао спријечити Савез за промјене да покрене евроинтеграције БиХ и тиме оствари значајне политичке поене.

Такође, Додик ће подршком показати да он и његов СНСД дају пуни легитимитет Предсједништву БиХ, чију надлежност за доношење Иницијативе су оспоравали, наводећи да такви захвати нису у домену те институције.
("Предсједништво БиХ није надлежно да се тиме бави и зато није могло ни да направи ту изјаву. Нису они ни направили ту изјаву, него је неко њима из Европске комисије написао, па њима дао да то прогласе", рекао је Додик 13.01.2015. У Београду).

Додиков потпуни политички дебакл по овом питању, уколико његова странка стане иза Иницијативе Предсједништва БиХ, услиједиће током гласања о њој у парламенту БиХ, јер је лидер СНСД-а донедавно тврдио да ни та институција нема никакве надлежности по овом питању. (Додик је додао да било какав став парламента БиХ за власт Републике Српске не може бити обавезујући за оно што је у надлежности Републике Српске. "То је наше право и немамо намјеру да никоме дамо право да одлучује у наше име", рекао је Додик 02.01.2015. у Мостару.).

Није ту крај пропасти Додикове политике по питању Иницијативе, јер подршка том документу уједно значи и признање Младену Иванићу, српском члану Предсједништва БиХ, да је урадио јако добар посао и омогућио приближавање БиХ, а сасмим тим и РС, Европској унији.

Признање Иванићу је признање и Савезу за промјене, који тако узимају ловорике, а Додик и његова олигархија биће принуђени да спроведу све реформе на територији РС, које ни најмање неће бити безболне. Дапаче.

Ако се има у виду да је Додик још 08.01. ове године имао намјеру да институције БиХ стави под ингеренције РС, односно под личну команду, онда ће се, уколико прихвати Иницијативу, моћи констатовати да је лидер СНСД-а извршио политичко самоубиство због напретка БиХ! ("Сенат Републике Српске сматра да је неопходно да се сва питања која разматра Парламентарна скупштина БиХ претходно разматрају у Народној скупштини Српске", истакао је Додик 08.01.о.г. у Бањалуци.).

Прихватањем Изјаве Предсједништва БиХ, Додик би јавно потврдио да он нема никакву јасну политичку платформу, никакву стратегију ни визију, већ да ад хоц реагује, од ситуације до ситуације. Уз то попечатио би да је само један од политичких чинилаца у БиХ, и никако више кључни фактор, чиме би се сврстао у ред иза чланова Предсједништва БиХ, прецизније Младена Иванића.

Заиста, да ли је могуће/реално/очекивано да Додик прогута све наведене “Жабетине” и прихвати Изјаву?

Прије одговора на ово питање, треба уочити шта је алтернативе прихватању: Уколико одбије потписати Изјаву, Додик ће онемогућити опоравак БиХ и њен убрзани пут ка ЕУ. На тај начин себе ће позиционирати и потврдити као главну сметњу напретку и БиХ и Републике Српске и довести се под директан удар међународне заједнице у БиХ. И наставити пут самоизолационизма и сукобљавања.

Додик је сада у врло врло деликатној ситуацији: Уколико прихвати Изјаву, признаће да су се ствари у БиХ промијениле, да он више није Главни Баја и да је Савез за промјене, као дио власти БиХ, друштвена чињеница којој се он мора прилагођавати и са њом се усаглашавати.

Лидер СНСД-а ће, једноставно речено, јавно признати да је доживио велики политички пораз на бх. нивоу, да тај пораз прихвата и да разумије да Савез за промјене није никаква “Пета колона”, како је то до прије пар дана тврдио. И након тога остаје му да се суочи са тешким последицама своје деветогодишње владавине и провођењем тешких реформи.

Одбије ли Изјаву, Додик ће потврдити сопствени политички аутизам и наставити да дјелује под егидом “не видим, не чујем, не опажам, не констатујем, не желим да признам” да је до значајне промјене на политичкој сцени дошло. У тој варијанти преостаје му да покуша хаосом, масовним етикетирањем, обманама и опсјенама одржати свој статус Главног Баје, који још једино постоји у Режимским медијима.

Парадокс је да је Додиково изјашњење о Изјави његов задњи пресудни утицај на БиХ. Сад и никада више.

Након свега, остало сам дужан одговор на питање да ли је могуће/реално/очекивано да Додик прогута све наведене “Жабетине” и прихвати Изјаву? Тешко!

СлободанВасковицБлог