Срећна православна Нова година

Српска, Руска, Грузијска православна црква, Света Гора и Јерусалимска патријаршија, које поштују Јулијански календар, у поноћ су дочекале Нову годину.

Ове цркве 14. јануара, односно 1. јануара по Јулијанском календару, обиљежавају два велика хришћанска празника - Обрезање Исуса Христа и дан Светог Василија Великог.

У поноћ су у православним храмовима служени молебани за успјешну и благословену Нову годину.

Занимљиво је да традиција обиљежавања јулијанске Нове године постоји и у неким њемачким кантонима у Швајцарској /Алтер Силвестер/, као и у неким дијеловима Галске заједнице у Шкотској.

Јулијански календар је увео римски император Јулије Цезар 45. године прије нове ере и користио се у цијелој Европи до 16. вијека, када је почео постепени прелазак поједних држава на Грегоријански календар.

На Првом васељенском сабору у Никеји 325. године хришћанска црква је прихватила Јулијански календар као званичан.

Творац календара је грчки астроном Сосиген, на иницијативу Јулија Цезара, по којем календар и носи име.

Српска Нова година може се назвати и православном, јер је славе Руси, Грузини монаси на Светој Гори, па чак и православни Јапанци.

Ипак, српска Нова година је нешто друго, јер је настала као знак отпора покушајима да се затре српски идентитет.

Зато је јулијанска Нова година за Србе типично српска, јер је настала помало из ината.

Она није почела да се слави јавно и пркосно 1919. године, када је Краљевина СХС за ванцрквене сврхе усвојила нови грегоријански календар.

Срби су постали смуњичави тек 1923, када је из Загреба поручено да православна славља наводно штете привреди и трговини.

Зебњу Срба су појачали исти захтјеви из хрватских градова гдје су били јаки центри фрањеваца, носилаца идеје да у Хрвтској и БиХ нема српског становништва, већ само поправослављених Хрвата.

Чашу је прелио захтјев новокомпонованих српских богаташа, ратних профитера, који су тражили да се календар додатно подеси да и Божић и Васкрс падају увек у дане викенда, да не би имали губитке због празника.

Тај притисак је Србе толико иритирао да су старокалендарску Нову годину од 1923. почели да празнују као „опозициону“ јавно и пркосно, у ресторанима и на улицама, иако није била државни празник.

У комунизму је славље српске Нове године било забрањено па су и они рођени 13. јануара били сумњиви ако славе рођендан.

Данас се Православна Нова година слави јавно и у Републици Српској је државни празник.

У бројним мјестима организовани су дочеци на отвореном, који су посљедњих година због економске кризе доста скромнији.

Нека вам је срећна Православна Нова година.