Све очи упрте у Украјину

Највећи глобални безбедносни изазов у 2015. години несумњиво је Украјина, а од наредних догађаја у тој земљи зависиће да ли ће се ризик ратних сукоба проширити изван њених граница или ће ипак бити локализован.

Блиски исток и даље је у центру пажње пре свега због експанзије милтантних исламиста који покушавају да терором успоставе контролу на огромној територији која обухвата делове Ирака и Сирије и на њој успоставе Исламску државу (ИС) по којој су назвали своју организацију.

Рат у Сирији између побуњеника и режима председника Башара ал Асада улази безмало у пету годину, без наговештаја да ће ускоро бити окончан, а од пре неколико дана распламсао се сукоб у Либији, где припадници Либијске зоре воде борбе против војске у намери да овладају нафтним изворима.

Ипак, очи света биће упрте у Украјину, где је прошле недеље Врховна рада гласовима убедљиве већине одлучила да се земља одриче војне неутралности, чиме је Кијев само долио уље на ватру ризикујући распаљивање непријатељства са Русијом.

Иако је одлука о укидању неутралног статуса донета да приближи Украјину чланству у НАТО савезу, она је за сада само симболична, јер је велико питање ко би сада у Европи заиста подржао атлантске интеграције државе која је синоним за небезбедност, а такође и како би економски девастирана земља финансирала усклађивање своје армије са стандардима армија Северноатлантског пакта.

После неуспеха прошлонедељних мировних преговора контакт групе у Минску, све уверљивије звуче глашине да ће Кијев на пролеће покренути нову офанзиву на југоисток што би донело нова разарања и жртве, а можда и нешто још горе.

Јер НАТО појачава активности у државама чланицама на истоку Европе, помажући истовремено украјинску армију кадровски и у опреми, док је Русија јасно поручила да неће мирно да посматра страдање свог народа на истоку Украјине.

Оно за шта још не постоје чврсти докази је да НАТО наоружава украјинску војску, а да Русија поред тога што снабдева оружјем проруске снаге у Украјини, учествује у сукобу шаљући своје људе и технику преко границе.

За сада не постоји јасна перспектива смиривања украјинске ситуације, као ни минимум консензуса који би ујединио сукобљене стране, али највише стрепње изазива помисао да би сукоб могао да се прелије изван граница земље.

С друге стране, екстремистичка организација Исламска држава постоји у Ираку од 2004. године, али је у 2014. години доживела експанзију ширећи се у ратом разорену Сирију.

Припадници ове организације регрутују борце из целог света, а познати су по суровим одмаздама према заробљеним цивилима и непријатељским војницима, па чак и својим припадницима који су желели да у једном тренутку напусте редове ИС.

Осим отворених оружаних борби и нечувеног масакрирања цивила, упуштају се и у самоубилачке нападе, а располажу војском која, према најновијим проценама, броји око 200.000 људи и контролишу трећину ирачке и трећину сиријске територије на којима живи од 10 до 12 милиона људи.

Русија је претпоследњег дана 2014. године позвала све земље да забране деловање ИС и да њене припаднике прогласе терористима како би се зауставило финансирање и регрутовање нових бораца у ову организацију.

ИС ујединила је против себе висе од 60 држава у глобалну коалицију, којој припада и Србија, а Савет безбедности УН изгласао је две резолуције у којима је ИС означена као терористичка организација.

Крај 2014. године још једном је отворио увек актуелни сукоб западног света са Северном Корејом, а овога пута повод је био баналан.

Компанија Сони одустала је од приказивања сатиричног филма о корејском вођи Ким Џонг Уну, због наводних претњи из Северне Кореје да ће хаковати сајт познате компаније и објавити поверљиве податке фирме.

Корејци су демантовали да стоје иза претњи Сонију, а амерички председник Барак Обама критиковао је одлуку компаније да откаже биоскопску премијеру.

Док се филм вртео на интернет широм света, интернет у Северниј Кореји био прекинут, а Пјонгјанг је оценио да је реч о саботажи иза које стоји Вашингтон, изрекавши увреде не рачун Обаме називајући га “мајмуном из тропске шуме”.

Најновија епизода нетрпељивости САД и Северне Кореје поново је покренула у америчкој јавности тврдње да Пјонгјанг као атомска сила представља велику глобалну опасност.

Извор: ТАЊУГ