Sve oči uprte u Ukrajinu

Najveći globalni bezbednosni izazov u 2015. godini nesumnjivo je Ukrajina, a od narednih događaja u toj zemlji zavisiće da li će se rizik ratnih sukoba proširiti izvan njenih granica ili će ipak biti lokalizovan.

Bliski istok i dalje je u centru pažnje pre svega zbog ekspanzije miltantnih islamista koji pokušavaju da terorom uspostave kontrolu na ogromnoj teritoriji koja obuhvata delove Iraka i Sirije i na njoj uspostave Islamsku državu (IS) po kojoj su nazvali svoju organizaciju.

Rat u Siriji između pobunjenika i režima predsednika Bašara al Asada ulazi bezmalo u petu godinu, bez nagoveštaja da će uskoro biti okončan, a od pre nekoliko dana rasplamsao se sukob u Libiji, gde pripadnici Libijske zore vode borbe protiv vojske u nameri da ovladaju naftnim izvorima.

Ipak, oči sveta biće uprte u Ukrajinu, gde je prošle nedelje Vrhovna rada glasovima ubedljive većine odlučila da se zemlja odriče vojne neutralnosti, čime je Kijev samo dolio ulje na vatru rizikujući raspaljivanje neprijateljstva sa Rusijom.

Iako je odluka o ukidanju neutralnog statusa doneta da približi Ukrajinu članstvu u NATO savezu, ona je za sada samo simbolična, jer je veliko pitanje ko bi sada u Evropi zaista podržao atlantske integracije države koja je sinonim za nebezbednost, a takođe i kako bi ekonomski devastirana zemlja finansirala usklađivanje svoje armije sa standardima armija Severnoatlantskog pakta.

Posle neuspeha prošlonedeljnih mirovnih pregovora kontakt grupe u Minsku, sve uverljivije zvuče glašine da će Kijev na proleće pokrenuti novu ofanzivu na jugoistok što bi donelo nova razaranja i žrtve, a možda i nešto još gore.

Jer NATO pojačava aktivnosti u državama članicama na istoku Evrope, pomažući istovremeno ukrajinsku armiju kadrovski i u opremi, dok je Rusija jasno poručila da neće mirno da posmatra stradanje svog naroda na istoku Ukrajine.

Ono za šta još ne postoje čvrsti dokazi je da NATO naoružava ukrajinsku vojsku, a da Rusija pored toga što snabdeva oružjem proruske snage u Ukrajini, učestvuje u sukobu šaljući svoje ljude i tehniku preko granice.

Za sada ne postoji jasna perspektiva smirivanja ukrajinske situacije, kao ni minimum konsenzusa koji bi ujedinio sukobljene strane, ali najviše strepnje izaziva pomisao da bi sukob mogao da se prelije izvan granica zemlje.

S druge strane, ekstremistička organizacija Islamska država postoji u Iraku od 2004. godine, ali je u 2014. godini doživela ekspanziju šireći se u ratom razorenu Siriju.

Pripadnici ove organizacije regrutuju borce iz celog sveta, a poznati su po surovim odmazdama prema zarobljenim civilima i neprijateljskim vojnicima, pa čak i svojim pripadnicima koji su želeli da u jednom trenutku napuste redove IS.

Osim otvorenih oružanih borbi i nečuvenog masakriranja civila, upuštaju se i u samoubilačke napade, a raspolažu vojskom koja, prema najnovijim procenama, broji oko 200.000 ljudi i kontrolišu trećinu iračke i trećinu sirijske teritorije na kojima živi od 10 do 12 miliona ljudi.

Rusija je pretposlednjeg dana 2014. godine pozvala sve zemlje da zabrane delovanje IS i da njene pripadnike proglase teroristima kako bi se zaustavilo finansiranje i regrutovanje novih boraca u ovu organizaciju.

IS ujedinila je protiv sebe vise od 60 država u globalnu koaliciju, kojoj pripada i Srbija, a Savet bezbednosti UN izglasao je dve rezolucije u kojima je IS označena kao teroristička organizacija.

Kraj 2014. godine još jednom je otvorio uvek aktuelni sukob zapadnog sveta sa Severnom Korejom, a ovoga puta povod je bio banalan.

Kompanija Soni odustala je od prikazivanja satiričnog filma o korejskom vođi Kim Džong Unu, zbog navodnih pretnji iz Severne Koreje da će hakovati sajt poznate kompanije i objaviti poverljive podatke firme.

Korejci su demantovali da stoje iza pretnji Soniju, a američki predsednik Barak Obama kritikovao je odluku kompanije da otkaže bioskopsku premijeru.

Dok se film vrteo na internet širom sveta, internet u Severnij Koreji bio prekinut, a Pjongjang je ocenio da je reč o sabotaži iza koje stoji Vašington, izrekavši uvrede ne račun Obame nazivajući ga “majmunom iz tropske šume”.

Najnovija epizoda netrpeljivosti SAD i Severne Koreje ponovo je pokrenula u američkoj javnosti tvrdnje da Pjongjang kao atomska sila predstavlja veliku globalnu opasnost.

Izvor: TANJUG