Слиједи нови талас задуживања?

Јавни дуг БиХ на крају септембра ове године достигао је готово 11 милијарди и 250 милиона марака. Економисти су мишљења да је, због нивоа дуга и доспјелих потраживања, врло извјесно да би у 2015. години БиХ лако могла доћи у ситуацију да не може да сервисира кредите и текуће обавезе, чиме ће дубље потонути у нови круг задуживања да би се враћали дугови.

Босна и Херцеговина 19.12.2014 | 17:10

У односу на крај 2013. године, унутрашњи и спољни дуг Босне и Херцеговине само за девет мјесеци нарастао је за преко 820 милиона марака, подаци су Министарства финансија и трезора БиХ.

Унутрашњи дуг је нешто већи од 3 милијарде и 100 милиона марака. Спољњи дуг износи преко 8 милијарди и 100 милиона, а нарастао је у односу на прошлу годину за више од 700 милиона марака.

Ти подаци говоре да ће се нова власт суочити са веома врућим кромпиром, сматра економски аналитичар Алекса Милојевић. Према његовом мишљењу, тренутно не постоји прави рецепт за излазак из дужничке кризе.

“Ми немамо текућих прихода. Ове године ће бити умањен друштвени производ у БиХ за скоро милијарду марака, а отплатна рата ће бити близу милијарду и по марака, значи, то је немогуће враћати. Све је мања запосленост. Фирме пропадају, додатна вриједност се смањује и скоро се нема више шта ни продати, тако да смо ми сада у дужничком ропству. Вјероватно сада слиједи оно што је већ уобичајено - репрограмирање дугова на неки дуги рок. Доћи ћемо у ситуацију у каквој се данас налазе неке афричке земље – вртићемо се у круг, пролонгираћемо дугове, враћати само камату, а главница ће остајати нетакнута, иста", каже Милојевић.

Професорка сарајевског Економског факултета Азра Хаџиахметовић истиче како се по тренутном стању дуга Босна и Херцеговина може посматрати као земља која још није прешла праг задужења.

Али, стварност је мало другачија јер је управо велики износ тог дуга настао у врло блиској прошлости. Проблеми са буџетима на свим нивоима би могли потрајати неколико година и то може стварати потешкоће у сервисирању дугова, каже Ахметовићева.

“Ниједан будући дуг не треба бити без пратеће документације на који начин ће то бити усклађено са економским параметрима и процјенама економског раста. То је један аспект, а други, врло важан, с обзиром да је држава БиХ обвезник по спољном дугу, да држава и њене институције не могу бити само проточни бојлер када је у питању задуживање нижих нивоа власти. Оно што мислим јесте да проблематику дуга, посебно спољног дуга, треба вратити тамо гдје јој је и мјесто, на државни ниво, односно на Савјет министара и Министарство финансија и трезора БиХ", истиче Ахметовићева.

Дугови Босне и Херцеговине посљедица су и огромне корупције с којом се земља суочава, подсјећају на то у Транспаренси Интернешналу. У тој организацији су упозоравали и на нетранспарентност у доношењу одлука о задуживању.

Годинама се захтијева да се јавности и надлежним институцијама достављају образложења о намјени кредита, условима, каматама, детаљном опису начина враћања, каже портпаролка Транспаренсија Ивана Корајлић.

“Примјера је много гдје су се, на примјер, за пензионе и здравствене фондове узимали кредити од комерцијалних банака по јако лошим условима. Тражили смо и да се објаве јавности који су услови кредита, шта су договори и шта је платформа са ММФ-ом, од којег на крају крајева БиХ и зависи. Да не говоримо и да смо упозоравали када је било ријечи о средствима са донаторске конференције гдје су већина тих средстава на крају крајева, кредити. Још увијек нема адекватних информација према јавности, који су услови тих кредита. Наше власти само гледају краткорочно да ријеше проблем и очувају социјални мир тако што ће одређеним кредитом покрити одређене буџетске рупе, које настају због неодговорног трошења буџетских средстава и због чињенице да огроман проценат буџетских средстава одлази у приватне џепове”, наводи Корајлићева.

„Огроман дуг блокирао је развој који би се требао дешавати у овој земљи, а задуживање је ишло у непросперитетне пројекте“, каже Милојевић.

“Управо у оним годинама кад смо се највише задуживали, ми смо имали најмањи развој. То значи да су ти дугови погрешно усмјерени, ишли су у буџете и потрошњу, ишли у комуналне и дугорочне инвестиције за изградњу путева, који немају своју економски оправдану отплату, тако да се ради о неекономским улагањима.”

БиХ је највише дужна најпознатијим свјетским кредиторима држава. Помоћница министра финансија и трезора Закира Муратовић набројала је највећа дуговања те колике рате доспијевају за плаћање тим финансијским институцијама:

“Стање дуга на дан 30.9. ове године према ММФ-у износило је милијарду и 93 милиона КМ, Европској банци за обнову и развој 766 милиона КМ и Свјетској банци ИДА милијарду и 777 милиона а Свјетској банци ИБРД по старом дугу износило је 416 милиона КМ. У 2015. години очекује се доспијеће обавеза углавном по већ постојећим кредитина у износу од 612,8 милиона КМ.”

Аналитичари су мишљења да ће се морати кренути с радикалним резовима ако се жели барем успорити енормни раст дуговања.

Укупно би БиХ у овој години требала измирити 760 милиона КМ доспјелих потраживања. Само током децембра биће враћено око 120 милиона КМ. Већ сада трају и преговори о новим кредитним аранжманима. О штедњи се мало говори.

Можда не би било лоше да се бх. лидери угледају на предсједника Француске Франсоа Оланда, који је укинуо службена возила, смањио плате државним службеницима и до 40 одсто, те укинуо подршку цркви. Тиме је тој земљи, према писању тамошњих медија, донио четири милијарде евра уштеде које се улажу у запошљавање, развој и социјалну подршку.

Извор: РСЕ