Турска између истока и запада

Бивши амбасадор Србије у Турској Душан Спасојевић оценио је у Новом Саду да нико више не верује да ће Турска постати чланица Европске уније, али да она остварује снажан положај у Европи и свету кроз чланство у НАТО, којем доприноси са великим бројем војника.

Србија 12.12.2014 | 08:01
Турска између истока и запада

"Турска је још 1952. године ушла у НАТО и то је можда била једина грешка у њеном тадашњем настојању да пређе из источне у западну цивилизацију.

Тада је осигуран њен однос према Русији и у очима ЕУ и Америке више није било неопходно да једна исламска земља постане део ЕУ", казао је Спасојевић на предавању "Турска - између Истока и Запада".

Како је објаснио, Турска нема баш сјајне односе са источним комшијама, попут Ирака и Ирана, у Европи је у доброј сарадњи са Бугарском, а Грчка и Кипар представљају велику брану ка европским интеграцијама.

"Турска ће остати у НАТО, јер јој то обезбеђује да једном ногом буде у Европи и западном свету, али прве препреке долазе већ код Кипра", додао је Спасојевић.

Он је оценио и да је Турска тренутно најцентрализованија земља у Европи, да држава има утицај на све нивое доношења одлука, да се у све меша и да све има државни предзнак, а да се грађани "прибојавају" те државе.

"У Турској џава управља и црквом, и њена секуларизација је потпуно другачија од оне коју ми познајемо. Када имам треба нешто да каже у Турској, не сме се заборавити да он уствари говори са позиције директора неке владине канцеларије која се бави религијом", казао је он.

Према његовим речима, управо је ова врста секуларизма нешто што је погодовало председнику Реџепу Тајипу Ердогану, који никада није крио да је исламиста, па се сада велики део унутрашње и спољне политике ове земље заснива на вери.

Говорећи о утицају Турске на Балкану, Спасојевић је рекао да она балканске муслимане користи за "раскусуравање" са другим великим силама, европским силама и Русијом.

Међутим, у смислу њеног утицаја на само Косово, Спасојевић је додао да ту Турска не може пуно да учини, јер Албанци нису били "велики љубитељи Отоманског царства и штавише били су тада неконтролисани део који је правио проблеме, пружао отпор и забио Турској нож у леђа када се најмање надала".

Додао је да са друге стране Бошњаци, односно "обичан народ" са Балкана који је исламске вероисповести, доживљава Турску као силу заштитницу.

Предавање "Турска - између Истока и Запада" организовало је новосадски Европски покрет у Србији и Фондација Конрад Аденауер у склопу програма "Компас Европе".

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Истина

12.12.2014 07:21

Можемо је критиковати за начин владања, мада не видим ништа лоше, али је економска велесила. Позајмљује ММФ-у новац! То може само Кина и Турска.

ОДГОВОРИТЕ