Јесу ли Лалатовић и Звезда стварно толико лоши?!

Тренер Црвене звезде налази се под паљбом ових дана због неефикасности тима, "ружне" игре и сопствене нервозе, али његово пролазно време после 13 кола не показује тако катастрофално "време".

Фудбал 25.11.2014 | 09:45

Навијачи Црвене звезде имају много разлога да буду (и то с правом) незадовољни играма екипе коју с клупе води млади и темпераментни Ненад Лалатовић.

Не ради се само о досад невиђеној неефикасности на утакмицама црвено-белих, већ и о кризи игре и резултата у последња два месеца, јер је Лалатовићев тим, после охрабрујућих шест победа и ремија у првих седам кола, остварио само два тријумфа у последњих шест рунди Суперлиге, изгубио "вечити дерби" у Хумској и испао из Купа Србије.

Паузу између 13. и 14. кола, шампион Србије проводи тренирајући на шест бодова заостатка за Партизаном.

Без обзира што је код навијача "субјективни осећај" другачији, испоставиће се да је у поређењу са прошлом сезоном, на коју се Лалатовић често враћа (можда и с правом), највећа разлика у резултатима Партизана, а не Црвене звезде.

Партизан Марка Николића, после 13 утакмица, има седам бодова више од Партизана Вука Рашовића, док Лалатовићева Црвена звезда има два бода више од шампионске Црвене звезде Славише Стојановића!

Прошле сезоне, у ово време, Партизан је био испред Црвене звезде за један бод (27:26) и, управо зато, враћамо се на нешто што смо назвали "субјективни осећај". Као када нам је хладније кад дува ветар на десет степени, него када је тихо и мирно на нули, тако се резултати Лалатовићеве екипе више посматрају кроз депримирајућу неефикасност (15 голова у 13 кола, наспрам Стојановићевих 26), у комбинацији са сигурним наступима највећег ривала.

Без најмање намере да се прави било какав алиби за тренера Звезде, који тешко подноси резултате остварене од ремија са Вождовцем (2:2) када је и примљен први гол у сезони, чисто математички констатујемо да је ова Црвена звезда успешнија од прошлогодишње, која је на крају славила титулу и надокнадила максималних седам бодова предности колико су имали црно-бели.

Кратко и јасно - Лалатовић после 13 утакмица има два бода више од Стојановића (8-4-1 / 8-2-3), али се биоритам та два тима креће у супротним смеровима: Словенац је у овом, за Звезду традиционално критичном периоду сезоне, дизао форму и почео да бележи боље резултате, док се садашњи шеф струке налази у магновењу у намери да пронађе: а) креатора игре, б) стрелца гола.

Ако се вратимо још мало у прошлост, Лалатовић је у овом периоду сезоне освојио исти број бодова као и Александар Јанковић у сезони 2012/13 (9-1-3, 29 голова), с тим да је тај један реми заправо дело Роберта Просинечког (1. коло, Звезда - Рад 2:2). У сезони пре тога, 2011/12, Просинечки је у 13 утакмица сакупио 29 бодова (9-2-2, 25 голова).

Закључак?

Ова Црвена звезда само је драстично неефикаснија од "три" претходне, али не и резултатски неуспешнија, па би тако требало и "мерити" Лалатовића, који је формирао најчвршћу одбрану у Љутице Богдана од ере Славољуба Муслина и тандема Немања Видић/Милан Дудић. Гол-разлика је и очајна и добра у исто време - 15:4!

Како би изгледала "ова" Звезда са Ненадом Милијашем и нападачем брзине и самопоуздања Драгана Мрђе или Абиоле Дауде? Само је тема за расправу и о томе вреди расправљати...

Да ли је ово питање за које Лалатовић може да се "ухвати" уколико се расправља о његовом учинку? Зашто да не? Његов од летос често коришћени алиби, да је Стојановићев тим био за 50 одсто јачи од његовог, док је Николићев Партизан само бољи од Рашовићевог има специфичну тежину, међутим...

Навијачи све теже прихватају тај изговор како време пролази, минути без гола постају троцифрени, а ривал све даљи и даљи. Младом стратегу је хитно потребан асистент и стрелац, макар он морао да уђе на терен да га да (што је и изјавио на Чика Дачи). Ако Црвена звезда 29. новембра буде остала без победе и у трећој узастопној утакмици, после два ремија без голова у мечевима са Чукаричким код куће и "фењерашем" Радничким 1923 у Крагујевцу, звиждуци би лако могли да постану скандирања и пароле.

Јер, то треба констатовати, нико осим Просинечког није имао "кредит" да на зиму оде са десет и више бодова заостатка за Партизаном...

Уколико у Љутице Богдана не намеравају да сезону 2014/15 за Нову годину преименују из "одбрана титуле" у "промоција младих и смањење дуга" (а, у јуну ће моћи да се констатује колико се у чему успело), Лалатовић и његови помоћници морају заостатак за Партизаном да зауставе на актуелних шест бодова, јер то уз најављених четири, пет појачања у јануару делује достижно.

За то су неопходни голови. Како до њих?

Било би крајње неозбиљно давати савете човеку који је са успехом играо фудбал, завршио тренерску школу и у четири клуба показао да је велики тренерски потенцијал, али подсетити на једно древно фудбалско правило, које су понављали многи велики стручњаци, није претенциозно...

"Када екипи не иде, а немаш времена да нешто мењаш, само играј 4-4-2".

Био је 20. септембар када је Ђорђе Ракић постигао четврти и свој последњи гол до данас (Нови Пазар, 2:0, Ракић 14 и 53). Поред њега, у стрелце, додуше у Купу, уписао се само још Ђорђе Деспотовић (24. септембар), док млади Лука Јовић још чека првенац. Звезда од 20. минута утакмице са Радом на Врачару (стрелац Саво Павићевић за 0:2, завршено 1:2) није постигла гол. Рачунајући и надокнаде времена, дуже од 210 минута.

Ако му се отпише наслеђени реми који је Просинечки забележио у 1. колу сезоне 2012/13 (Рад 2:2), најуспешнију јесен у последње 4 сезоне имао је Јанковић (9-0-3, 27 бод/27 гол), али је такође био жестоко критикован, као и Лалатовић. Јанковић је до уласка Радне групе у клуб, између осталих и Зорана Стојадиновића, имао скор 8-0-1, али су тада почеле размирице (да не кажемо бушења), па је млади тренер уписао серију од 4-1-4 и био отпуштен у марту 2013.

А, Стојановића је прошле сезоне отказа буквално спасла победа над Партизаном.