Силовали су ме шест мјесеци, гасили цигарете по гениталлијама!

“Мењали су се данима на мени, док нисам остајала у бесвесном стању. Мужа више нисам видела. Шест мјесеци водили су ме Аркану, била сам његова робиња. Иживљавао се на мени док не бих пала од немоћи, а онда би ме препуштао другима. Један дан ми је почупао сву косу. Руку је омотао косом, чупао док нисам остала ћелава. Он ми је расекао и дојку бајонетом”, потрешено прича Бошњакиња М. М. из Бијељине.

“Нема речи којима се може описати сва бол, сво понижење и страх који осећаш од тих људи. Ако су уопште људи. Један, други, трећи… Ређали су се тако задовољавајући своју паганско-дивљачку похоту, иако сам се тек била породила… Силовали су ме први пут у мојој кући, без свести, пред децом. Било ми је само 20 година када је почео мој пакао”, започиње своју страшну исповест Бошњакиња М. М. из Бијељине.

Трауме које је задобила 1992. године од руке злочинаца прате је цели живот. Њено сведочанство једно је од најстрашнијих и биће споменуто на међународној конференцији која ће сутра бити одржана у Сарајеву.

Према њеним речима, највећа зверства чинили су резервисти који су дошли из Србије, а којима је командовао злочинац Жељко Ражнатовић Аркан.

“Живела сам са свекрвом, мужем и двоје деце. Почетком априла 1992. године у кућу је упало неколико аркановаца, брадати, са шубарама на глави.
Мужа су ударили, изгубио је свест, а онда и мене. Пробудила сам се потпуно нага и обливена крвљу. Лежала сам немоћна, претучена, силована, измучена, понижена и обешчашћена”, прича наша саговорница.

Како каже, мислила је да је то најгоре што ће јој се десити. А ужас је, заправо, тек почео.

“Мењали су се данима на мени, док нисам остајала у бесвесном стању. Мужа више нисам видела. Шест мјесеци водили су ме Аркану, била сам његова робиња. Иживљавао се на мени док не бих пала од немоћи, а онда би ме препуштао другима. Један дан ми је почупао сву косу. Руку је омотао косом, чупао док нисам остала ћелава. Он ми је расекао и дојку бајонетом”, тврди она.

Водили су је, наводи, и на линије према Орашју. Тамо су је давали војницима да је силују и, како каже, раде ствари које је тешко и замислити.

“Нису ме само силовали. Тукли су ме и секли по телу. Свуда имам ожиљке, гасили су цигарете по мени, по гениталијама… Желим то заборавити, али не могу. Ожиљци по врату, рукама, целом телу подсећају ме сваки дан на то”, наводи она.

Њена голгота, каже, трајала је до 18. априла 1993. године, када ју је избавио комшија Србин, пријатељ њених родитеља, откупивши је за 5.600 немачких марака.

“Отишла сам у Тузлу, где су нас смјестили у избјеглички камп. Са 21 годину била сам потпуно седа, потпуно скрхана, разорена, посебно када ми је лекар рекао да сам трудна. Нисам желела родити то дете, нисам могла”, кроз сузе наводи ова несретна жена.

“Није ми лако да причам. Данас сам 100 посто инвалид. Не могу да нађем посао. Живим у Сарајеву с мужем, који не ради. Хранимо се у “Мерхаметовој” кухињи. Редовно идем на психотерапије. У рату сам изгубила 39 чланова породице. Три пута сам хела извршити самоубиство. Сретном ме сада чини то што су ми деца одгојена, добри ученици, иако живимо у девастираном стану, они су захвални Богу што ме имају”, каже она.

О тортурама и голготи коју је преживјела испричала нам је поводом представљања Међународног протокола о документовању и истраживању случајева сексуалног насиља у конфликту, која ће бити одржана 19. новембра у Сарајеву.

Скупу ће присуствовати више од 300 званица, а протокол је дио иницијативе коју су покренули бивши министар спољних послова Велике Британије Вилијам Хејг и глумица и редитељка Анђелина Џоли.

Извор: Телеграф/ Београд