Политичка рашомонијада

Политичке воде су још премутне, али неки обриси су видљиви. Кључна ствар је да у овом тренутку ниједан политички блок у Републици Српској нема скупштинску већину од 42 посланика.

Република Српска 01.11.2014 | 17:50

Милорад Додик спинује јавност неистинама, најављује мандатара, чије име не саопштава; најављује наставак сарадње са ДНС-ом и социјалистима, који није сигуран; контаминира јавност дезинформацијама, хинећи снагу која не постоји, ауторитет којег нема и кредибилитет, којег никад није ни имао.

У његовим редовима се таласа, страх избија попут гејзира, напади на Савез за промјене су све слабији, отужнији, а сјетили су се чак и заштите институција, које је управо Режим поништио, остављајући од њих тек контуре, док је сву власт исисао у неформалне центре моћи - кафане крај дворане Латкашима и ресторан „Кеј“ крај Врбаса.

Савез за промјене, за разлику од Режима, врло стрпљиво гради своју причу и врло темељно, за сада, неутралише све Режимске спинове о сигурној већини и континуитету власти.

Ако бих процјењивао ко је у овом тренутку ближе власти, усудио бих се рећи да је Савез за промјене мање далеко од ње него што је то СНСД.

Права битка на нивоу Републике Српске тек слиједи, а ДНС и социјалисти (или свака од ових странака понаособ) су у највећој дилеми: бирају између подршке Додику, која истовремено значи и изолацију, насиље и рушење преосталих контура институција или Савезу, који у овом тренутку може понудити излазак из изолације и напоре на заустављању даљег пропадања друштва.

Чињеница која може значајно опредијелити ДНС и социјалисте јесте да су СНСД и Додик у слободном паду, који је незаустављив.

На нивоу БиХ је мање мутно, него на нивоу Републике Српске.

Видљивији обриси указују да је и у тој равни Савез за промјене мање далеко од власти, него што је то супростављени политички блок.

Додик је направио, по СНСД неопростиву и глупу грешку, проглашавајући „осовину“ са ХДЗ-ом.
На тај начин он је себе и Драгана Човића од политичког инаугурисао у безбједносни проблем, што је много опаснији ниво.

Подржавање формирања трећег ентитета, којег отворено заступа Човић, никако не иде у прилог Додиковим амбицијама да партиципира у Савјету министара БиХ. Ниједна бошњачка странка, која држи до себе, неће прихватити да буде точак на „осовини“, чија је политика дезинтеграција. И то брутална.

Уз то, „осовина СНСД-ХДЗ“, која у парламенту БиХ од 42 посланика има десет, није ни чачкалица спрам блока чије је реално формирање, а који би чинили СДА, СДС, ПДП/НДП, ДФ, ХДЗ 1990, АСДА и који броји 23 посланика.

Та 23 посланика су довољна и за већину и за формирање Савјета министара, и без СНСД-а и без ХДЗ-а, и без превеликих могућности опструкција у оба дома парламента БиХ.

Када се Човић суочи са овом чињеницом, „осовина“ са Додиком се, изван сваке разумне сумње, и њему учини непотребном, штетном и супротстављеном хрватским интересима.

Човић хоће још одређено вријеме шлепати Додика, али је већ сада свјестан да је њихов осовински блиц криг пропала ствар.

Како вријеме буде одмицало, он ће све више уочавати да је Додик већ све дао што је могао дати за хрватске националне интересе и да је вријеме да се Хрвати, читај ХДЗ БиХ, окрену другим партнерима.

 

СлободанВасковицБлог