Град који се помјера

Кируна, најсевернији шведски град испод ког се налази највећи рудник гвожђа на свету, у потпуности ће бити премештен три километра на исток. Разлог је ширење подземних рудокопа, који ће временом довести до нестабилности тла на ком Кируна тренутно стоји.

Не дешава се баш често да се цео град спакује и пресели, али је баш селидба једино решење за шведски град Кируну.

„Ово је дистопијски избор“, каже Кристер Линдштет из компаније „Бели архитекти“ - стокхолмске фирме којој је поверен задатак померања града и његових 23.000 становника даље од џиновског рудника гвожђа, који великом брзином гута земљу под градом.

„Или ће рудник престати са ископавањем руде и створити масовну незапосленост или град мора да се сели. У противном га чека сигурно уништење“, објашњава Кристер.

Кируну је основала 1900. године компанија „Луосавара-Кирунавара“, а град је временом постао изузетно просперитетан због огромних залиха руде гвожђа високог квалитета.

Сада рудник због којег је град основан и који је грађанима омогућио добар живот прети да га уништи. Узрок постојања и богаства Кируне сада је главна егзистенцијална претња.

„Живимо у симбиози. Град је овде због рудника. У противном, нико нормалан не би направио град овде“, искрено и помало шаљиво наводи заменик градоначелника Миклас Сирен.

Шест Ајфелових торњева дневно!

Налазећи се 145 километара унутар арктичког круга, Кируна има изузетно оштре зиме са мало сунчеве светлости и просечним температурама од минус 15 степени. Али дубоке резерве магнетита прилично су привлачан разлог да људи живе овде.

Ако се има у виду развој грађевинарства последњих деценија, онда и не чуди да је рудник постао највећи светски рудник гвожђа, који учествује са чак 90 одсто производње руде овог метала у Европи.

Илустрације ради, из дубоких окана испод Кируне се дневно извади руде довољне за градњу шест Ајфелових торњева! Огромне резерве руде простиру се четири километра у дужину, око 100 метара у ширину и два километра у дубину.

Рудник годишње просечно произведе око 26 милиона тона руде гвожђа, а 2011. године је примера ради приходовао чак 1,6 милијарди евра!

Пре тачно десет година, компанија је саопштила становницима да су дани Кируне на месту на ком се налази одбројани. Нова окна ће морати бити пробијена у правцу града, а њихова експлоатација ће довести до урушавања тла и зграда. Од тада се већ појавило неколико пукотина на ободу града.

Исељење до 2033. године

Након година планирања, градске власти коначно су обелоданиле план. „Замислите град као стоногу која се полако креће новоизграђеном главном улицом све док се и последња зграда не склони из зоне опасности до 2033. године“, каже Линдштет.

Нови централни трг већ је у изградњи три километра источно, заједно са кружном градском већницом, коју је дизанирао дански архитекта Хенинг Ларсен.

Двадесет кључних зграда је одабрано да буду расклопљење и састављене део по део на новом локалитету. У те грађевине спадају симболи града као што су црвена дрвена црква из 1912. године (која је у једном избору проглашена за најлепшу шведску грађевину) и гвоздени торањ са звоном који ће стајати испред нове већнице.

Рударска компанија одвојила је око 400 милиона евра за пројекат, који ће укључивати и градњу школа, ватрогасне станице, тржног центра, библиотеке и спортског центра.

Ипак, становнике највише занима где ће живети.

„То још треба да се одлучи“, каже Кристер, додајући да су људи навикли на ниске трошкове становања и велике приходе, али да ће се то у будућности мало променити.

За сада је познато да ће ЛК платити становницима тржишну цену њихових домова плус 25 одсто због пресељења.