Grad koji se pomjera

Kiruna, najseverniji švedski grad ispod kog se nalazi najveći rudnik gvožđa na svetu, u potpunosti će biti premešten tri kilometra na istok. Razlog je širenje podzemnih rudokopa, koji će vremenom dovesti do nestabilnosti tla na kom Kiruna trenutno stoji.

Ne dešava se baš često da se ceo grad spakuje i preseli, ali je baš selidba jedino rešenje za švedski grad Kirunu.

„Ovo je distopijski izbor“, kaže Krister Lindštet iz kompanije „Beli arhitekti“ - stokholmske firme kojoj je poveren zadatak pomeranja grada i njegovih 23.000 stanovnika dalje od džinovskog rudnika gvožđa, koji velikom brzinom guta zemlju pod gradom.

„Ili će rudnik prestati sa iskopavanjem rude i stvoriti masovnu nezaposlenost ili grad mora da se seli. U protivnom ga čeka sigurno uništenje“, objašnjava Krister.

Kirunu je osnovala 1900. godine kompanija „Luosavara-Kirunavara“, a grad je vremenom postao izuzetno prosperitetan zbog ogromnih zaliha rude gvožđa visokog kvaliteta.

Sada rudnik zbog kojeg je grad osnovan i koji je građanima omogućio dobar život preti da ga uništi. Uzrok postojanja i bogastva Kirune sada je glavna egzistencijalna pretnja.

„Živimo u simbiozi. Grad je ovde zbog rudnika. U protivnom, niko normalan ne bi napravio grad ovde“, iskreno i pomalo šaljivo navodi zamenik gradonačelnika Miklas Siren.

Šest Ajfelovih tornjeva dnevno!

Nalazeći se 145 kilometara unutar arktičkog kruga, Kiruna ima izuzetno oštre zime sa malo sunčeve svetlosti i prosečnim temperaturama od minus 15 stepeni. Ali duboke rezerve magnetita prilično su privlačan razlog da ljudi žive ovde.

Ako se ima u vidu razvoj građevinarstva poslednjih decenija, onda i ne čudi da je rudnik postao najveći svetski rudnik gvožđa, koji učestvuje sa čak 90 odsto proizvodnje rude ovog metala u Evropi.

Ilustracije radi, iz dubokih okana ispod Kirune se dnevno izvadi rude dovoljne za gradnju šest Ajfelovih tornjeva! Ogromne rezerve rude prostiru se četiri kilometra u dužinu, oko 100 metara u širinu i dva kilometra u dubinu.

Rudnik godišnje prosečno proizvede oko 26 miliona tona rude gvožđa, a 2011. godine je primera radi prihodovao čak 1,6 milijardi evra!

Pre tačno deset godina, kompanija je saopštila stanovnicima da su dani Kirune na mestu na kom se nalazi odbrojani. Nova okna će morati biti probijena u pravcu grada, a njihova eksploatacija će dovesti do urušavanja tla i zgrada. Od tada se već pojavilo nekoliko pukotina na obodu grada.

Iseljenje do 2033. godine

Nakon godina planiranja, gradske vlasti konačno su obelodanile plan. „Zamislite grad kao stonogu koja se polako kreće novoizgrađenom glavnom ulicom sve dok se i poslednja zgrada ne skloni iz zone opasnosti do 2033. godine“, kaže Lindštet.

Novi centralni trg već je u izgradnji tri kilometra istočno, zajedno sa kružnom gradskom većnicom, koju je dizanirao danski arhitekta Hening Larsen.

Dvadeset ključnih zgrada je odabrano da budu rasklopljenje i sastavljene deo po deo na novom lokalitetu. U te građevine spadaju simboli grada kao što su crvena drvena crkva iz 1912. godine (koja je u jednom izboru proglašena za najlepšu švedsku građevinu) i gvozdeni toranj sa zvonom koji će stajati ispred nove većnice.

Rudarska kompanija odvojila je oko 400 miliona evra za projekat, koji će uključivati i gradnju škola, vatrogasne stanice, tržnog centra, biblioteke i sportskog centra.

Ipak, stanovnike najviše zanima gde će živeti.

„To još treba da se odluči“, kaže Krister, dodajući da su ljudi navikli na niske troškove stanovanja i velike prihode, ali da će se to u budućnosti malo promeniti.

Za sada je poznato da će LK platiti stanovnicima tržišnu cenu njihovih domova plus 25 odsto zbog preseljenja.