Слабости реформе правосуђа

Реформа правосуђа није дала очекиване резултате, тврде правни стручњаци, а низ сукоба међу кључним сигурносним и правосудним институцијама у БиХ само посљедњих неколико мјесеци показало је слабости у процесу реформе.

Још се није стишала бура изазвана обостраним кривичним пријавама међу челним људима Тужилаштва БиХ и Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА), а бх. јавност је затечена догађајем када је у свега два дана Суд БиХ пустио из притвора много осумњичених у два велика предмета, које је Тужилаштво претходно привело уз спектакуларне слике полицијских рација.

Владо Адамовић, некадашњи судија Суда БиХ и бивши предсједник Удружења судија ФБиХ, узрок свега види у нестручности кадрова.

"Проведба закона зависи од људи, а људи тумаче законе. Сада имате људе који различито тумаче и поимају законе. Сада имамо системски проблем. Прву реформу сам лично ја отпочео, тада је донесен Закон о ВСТВ, кодекс судачке етике, и све је добро кренуло. Касније, други су одустали и од принципа по којима су домаћи стручњаци имали једнаку позицију за столом са странцима", истиче Адамовић, који сматра да је ВСТВ најодговорнији што је дозволио да до овога дође.

Јосип Муселимовић, бивши предсједник Адвокатске коморе ФБиХ, истиче да већ десет година упозорава да реформа правосуђа није дала очекиване резултате.

"Посљедњи догађаји изазивају забринутост обичног човјека. Људе лишавају слободе на онакав начин, а за то требају апсолутни докази, да би их одмах сутрадан пустили. Не можете доводити кордон полиције и дуге цијеви", наводи Муслимовић. Он сматра да одговорни морају сносити консеквенце.

"Због заштите дигнитета правосудног сустава морају проговорити министарства правосуђа у БиХ и ентитетима, као и адвокатске коморе", истиче он.

Срђан Радуљ, замјеник министра правде БиХ, сматра да је борба против криминала и корупције угрожена због неадекватне сарадње и сукоба међу институцијама, те да је због оваквих разлога и започео структурални дијалог.

"Надзор над радом правосудних институција врши ВСТВ и сходно томе ова институција мора предузети одређене кораке у циљу изласка из тренутне ситуације. Министарство настоји да створи систем који ће омогућити независно и непристрасно правосуђе. Нажалост, некима је интерес да се задржи тренутно стање, које је хаотично", казао је Радуљ.

Милан Тегелтија, предсједник ВСТВ-а, истиче да је ова институција "регулатор који се не може упуштати у појединачне предмете".

"Судије и тужиоци су одговорни и савјесни људи, али наравно да су могући и промашаји приликом именовања. Зато је ВСТВ прије мјесец увео и нове критерије у начин избора судија и тужилаца", закључује Тегелтија.

Асим Црналић, сарајевски адвокат, не дијели до краја мишљење колега, али се слаже да на највишим правосудним функцијама недостају стручњаци.

"То посебно када је у питању организовани криминал јер ови који чине кривична дјела едуциранији су у свом послу него они у свом. Тачно је да реформа правосуђа није у цјелости успјела, али у основи јесте", сматра Црналић.

За реформу правосуђа је међународна заједница издвојила десетине милиона марака.

Извор: НЕЗАВИСНЕ