Разлог стагнације у БиХ су политичари

Хрватски заступник у Европском парламенту и бивши министар спољних послова Хрватске Тонино Пицула у ексклузивном разговору за Анадолу Агенцy истакао је да ће Европска унија оцјењивати будућу власт у Босни и Херцеговини, која се формира након одржаних избора, на основу њиховог рада и посвећности према обавезама и задацима које очекује Брисел.

"Странке које су побиједиле су избор грађана БиХ. Власт која се формира биће одговорна грађанима БиХ, али институције ЕУ очекују од БиХ, као и од свих земаља које су прошле тај пут, да савлада обавезе. По томе ће се мјерити вјеродостојност власти у БиХ, и ако буде радила у складу са стандардима ЕУ, имат ће и повјерење Брисела", истакао је Пицула.

Потцртава како ЕУ, прије свега, очекује да бх. власти имплементирају пресуду Европског суда за људска права у случају Сејдић-Финци напомињући како је за то потребна промјена Устава БиХ. Додаје да ЕУ, осим досадашњих обавеза, неће тражити од БиХ ништа ново.

"Постоји сет критерија и јасна мапа пута. У том смислу, постоји обавеза да се имплементира пресуда Сејдић-Финци у уставно ткиво, односно промјена Устава БиХ. Дакле, обавезе постоје, ништа ново се не додаје, сада се очекује реализација од бх. политичара. Важан је тај први корак и надам се да ћемо га врло брзо видјети након формирања власти", истакао је хрватски заступник.

Напомиње како је оцјена о дешавањима у региону у протеклих годину дана најбоље изнесена у редовном годишњем извјештају Европске комисије посебно нагласивши како је БиХ уз Косово на самом дну љествице.

"Девет земаља је у чекаоници, нажалост, БиХ је уз Косово на самом зачељу. То није паушална оцјена, она је аргументирана. Мислим да се ту јасно каже да је мајка свих разлога стагнације у БиХ недостатак политичке воље", објашњава Пицула додајући како ће Хрватска и даље наставити заговарати улазак земаља из региона у ЕУ.

"То је прворазредни хрватски национали интерес. Хрватска у овом тренутку граничи са три државе које су на различитим степенима у преговорима са Бриселом. То су Србија, Црна Гора и БиХ. Крај хрватске транзиције није 1. јули 2013. године када је постала чланица ЕУ-а него ће крај хрватске транзиције бити датум када задња сусједна земља буде улазила у ЕУ", рекао је хрватски политичар.

Ипак, признаје како политика проширења већ неко вријеме није приоритет Европске уније додајући да многи грађани земаља чланица сматрају да би нове чланице допринијеле економској и социјалној кризи.

"Један од разлога је страх грађана старијих земаља чланица да је проширење донијело социјалну несигурност у погледу радних мјеста и пада квалитета јавних сервиса. Грађани су под притиском десних популистичких странака прихватили да је томе разлог проширење 2004., и 2007. године. Вјерујем да се ради о увјерењу које не стоји. Проширење томе није одговорно јер је проширење једна од најуспјешнијих политика ЕУ од њеног оснивања", сматра Пицула нагласивши како ће све земље Балкана бити у ЕУ након 2020. године.

"Ја мислим да ће се поново догодити 'биг банг', односно велико проширење. Њега временски можемо лоцирати само након 2020. године, јер вјерујем да ће наредних пет година у земљама региона бити искориштене да се направе озбиљне реформе како би се земље ЕУ увјериле да је дошло вријеме ново проширење", казао је Пицула.

Нагласио је на крају да ће Европа бити комплетирана тек прикључењем Турске.

"Ради се о нечему што је историјска неизбјежност. Али, када ће се то догодити зависи од низа фактора. Турска мора увјерити Европу, као и свака друга држава, у чему је њена додатна вриједност, с чиме је ЕУ пуно јача, стабилнија и просперитетнија са Турском него без ње", изјавио је Пицула.