Балкан и ебола

Готово свакодневно, свједоци смо застрашујућих вијести - број умрлих од еболе у свијету расте. Епидемија која је захватила Западну Африку однијела је више од 4.900 живота. Преко 10.000 је заражених.

Вирус и болест добили су назив по ријеци Еболи у Демократској Републици Конго, гдје је болест први пута препозната 1976. године. Посљедња два случаја забиљежена су у Малију и САД. У шестој афричкој земљи, гдје је потврђено постојање еболе, инфицирана је двогодишња дјевојчица, а у Њујорку један љекар, који се вратио из Гвинеје, гдје је лијечио обољеле.

Свјетска здравствена организација признала је да је потцијенила епидемију и да није правовремено реаговала. Вакцина би се могла очекивати тек у априлу идуће године. У Сједињеним Америчким Државама и Европској унији, након првих смртних случајева, именовани су посебни координатори који требају руководити акцијама у спречавању ширења ове болести.

Европска унија издвојила је додатних милијарду евра за борбу против еболе у Африци. САД су објавиле нове, строже мјере, којих се морају придржавати здравствени радници, који се брину о обољелима. Медицински тимови мораће носити заштитну одјећу која ће им у потпуности штитити кожу и косу од дотицаја с вирусом.

Уведене су посебне контроле на аеродромима. У Чешкој, примјера ради, одбије ли путник испунити образац на аеродрому или одбије ли преглед, платиће казну од 370 евра.

Обољелих од еболе у Босни и Херцеговини нема. Нема ни карантина, али епидемиолози упозоравају да треба осигурати посебан изолациони пункт. Такво мјесто требало би бити на Психијатријском одијелу Клиничког болничког центра у Сарајеву. За сада је тек у плановима. Грађани кажу да ебола не пријети Босни и Херцеговини и нису превише ни забринути.

У Србији до сада није забиљежен ниједан случај еболе, а надлежне службе подузимају превентивне мјере заштите и прате епидемиолошку ситуацију у Западној Африци. Појачана је контрола путника из иностранства на београдском аеродрому, а предвиђен је и карантин за смјештај потенцијално обољелих.

Реакције грађана крећу се у распону од повјерења до сумњи да се држава може носити с могућом заразом од еболе.

У Црној Гори, екстремно је мали ризик од еболе, а и он се може избјећи сматрају стручњаци. Мјере предострожности су уведене. Тако, на традиционалном подгоричком маратону ове године неће бити такмичара из Африке. Власти Црне Горе нису им издали визе.

Македонија је недавно била у страху да је један пацијент, који је умро у скопској болници, био заражен еболом. Показало се да, на срећу, то није био случај. Ипак, грађани су и даље на опрезу.

Све су службе у Хрватској спремне за случај појаве еболе. До сада је обављено преко 120 здравствених надзора над особама које су стизале из афричких земаља.
 
Медицинско особље се додатно едукује и припрема. Министар здравља подсјећа да свако кашљуцање не значи и заразу од овог опасног вируса. Ипак грађани сумњају у то да је држава спремна у случају епидемије.


Извор: РСЕ