Шта се дешава са Миланом Лукачем?!

Бивши голман Партизана и репрезентације Југославије Ранко Стојић за МОЗЗАРТ Спорт анализирао пропусте Партизановог чувара мреже за кога каже да није добро трениран.

Фудбал 24.10.2014 | 23:01

Два „скинута“ пенала у 146. вечитом дербију, позив за репрезентацију Србије, пристојно издање у пријатељском мечу са Бразилом, а онда слободан пад форме Милана Лукача.

За разлику до премијерне сезоне међу црно-белима, кад је неколико пута био у улози ватрогасца и попут претходника Владимира Стојковића „чупао“ екипу у тренуцима док је гледала неуспеху у очи, ове јесени голман Партизана прима голове на траци и „крцка“ кредит стечен у навијачким круговима на основу лањског учинка.

Последњи прилог тези да је у кризи рођени Новосађанин је понудио у четвртак вече, на утакмици против Бешикташа примио је чак четири гола и приморао публику да се запита како је могуће да тако искусан голман (29 година) дозволи да га Вели Кавлак превари са 30 метара.
„И мени је чудно што је после прве добре одбране на мечу матиран практично по средини гола. Рекао бих да је то последица лоше припреме за шут. Уместо у типично голманском, Лукач је стајао у „обичном“ гарду и тек после ударца је заузео правилан положај. На тај начин је изгубио делић секунде, који често уме да буде драгоцен. Нажалост, овога пута био је кобан. А то је једна од основих ствари које голмани морају да науче“, анализира у разговору за МОЗЗАРТ Спорт Ранко Стојић, некадашњи голман Партизана и репрезентативац Југославије.

Оно што је свима упало у очи јесте несигурност коју Милан Лукач испољава из меча у меч. У односу на првих неколико утакмица у новом клубу – кад је против Ширака и Лудогореца пре годину и по „порастао“ у очима јавности – сад изгледа као да је сваки шут ка њему опасност. Било да долази да дистанце, као на сусретима са Астерсом, Бешикташем, Вождовцем и Чукаричким или му се лопта шуња по петерцу, што је био случај на првом дуелу са Нефчијем.

Донекле и против Лудогореца, мада се мора признати да је на та два дуела имао „свестрану помоћ“ паничних дефанзиваца.
„Лукачу се грешке понављају. Чуди ме да то не виде његови тренери. Конкретно, Радиша Илић. Реч је о одличном момку, међутим, чини ми се да у својој глави још није преломио да је тренер голмана и да као такав можда није до краја формиран да унапреди квалитет Лукачевих одбрана. Друга ствар која ми није јасна односи се на забрану неких наших тренера да голмани имају додатни или индивидуални рад ван тренинга у клубу. То је глупост. Надам се да у људи Партизану ове речи неће схватити као критику, већ анализу реалног стања, жеље да се помогне. Уосталом, фудбал је последњих година екстремно напредовао, игра се брже, лопте су незгодније и отуда је посао голмана тежи. Последично, то би требало да значи да они морају више да раде. Не само више од остатка тима, него и ван тренинга, да се усавршавају“.

Са позиције бившег спортисте, доказаног у овдашњем и белгијском фудбалу, Ранко Стојић је компетентан да (пр)оцени квалитете Партизановог голмана у ситуацијама. На пример, прекид и(ли) кретњу без лопте.
„За висину од скоро два метра (1,97 цм) Лукач има одличне рефлексе кад је реч о ниским ударцима. Зато ме чуди да голман таквог габарита има проблем приликом хватања лопти. Против Бешикташа је од три корнера два пута боксовао, уместо да је хвата. То би изгледало далеко боље да има квалитетнији рад ногу. Не у смислу контроле лопте, већ технике кретања уназад. Изгледа врло лоше, рекао бих споро у тим ситуацијама, пружајући шансу ривалу да га савлада“.

А Лукач ове сезоне прима просечно гол по утакмици (17 мечева у свим такмичењима и 17 матова). Од тога, чак десет пута вадио је лопту на стадиону у Хумској 1 на свега осам мечева, мада и без тих статистичких података провејава мишљење да није исти голман као пролетос. Додуше, има и Ранко Стојић разумевања за издања лошија од оних на које је навикао јавност.
„Свако може да упадне у кризу, дешава се и највећима на свету, а повољна околност по Партизан и Лукача је што на свака три-четири дана има утакмице. Тако се држи будност и концентрација, верујем да ће превазићи овај проблем. Лукач има лепих година и стварно доста плусева у голманској каријери, међутим, неке основне лекције није савладао. Зато, мора више да тренира, ради на отклањању недостатака. И да има на уму да никад није касно. Овим путем бих га охрабрио да прионе на посао јаче и квалитетније, уз подсетник да сам и ја тек у 29. години научио како да дегажирам лопту дроп-киком“, закључио је Ранко Стојић анализу.