Стотине дјеце проси на улицама градова у БиХ

УНИЦЕФ објавио презентацију о дјечијем просјачењу и другим облицима рада на улици у Босни и Херцеговини.

На улицама Сарајева проси 638 дјеце у доби између седам и 18 година, док 192 проси у Тузли, 182 у Мостару и 63 на улицама Бањалуке, показало је најновије истраживање УНИЦЕФ-а у БиХ.

Налази су забрињавајући, оцијењено је на презентацији истраживања УНИЦЕФ-а о дјечјем просјачењу и другим облицима рада на улици у БиХ, јавља Анадолија.

У постконфликтном периоду просјачење дјеце и рад на улици постало је све очитије и превладавајуће питање на које земља још нема свеобухватан одговор и систем превенције.
УНИЦЕФ је предузео ову дубинску процјену како би се сазнало више о распрострањености дјечијег просјачења и рада на улици, њиховим узроцима, као и капацитету система да се бави овим проблемом.

Истраживање је обухватило квантитативне и квалитативне методологије што укључује разговоре са полицијом, социјалним радницима, школама, особљем, удружењима Рома и другима у Сарајеву и Бањалуци.

Обављени су разговори са 372 дјеце која раде на улици у доби од 7-18 година, укључујући 184 у Сарајеву, 90 у Тузли, 70 у Мостару и 28 у Бањалуци.

Дошло се до података да су дјеца која раде на улици изузетно необразована у односу на општу популацију у земљи те да се постотак дјеце која раде на улици, а која никада нису ишла у школу се креће између девет и 34 одсто.

УНИЦЕФ-ов консултант Рут Росенберг казала је да је истраживање получило неке врло интересантне и забрињавајуће налазе.

"Говоримо о великом броју дјеце која се баве просјачењем на улици, а вјероватно се ради и о пуно већем стварном броју. Позитивна страна приче је да је већина дјеце у истраживању истакла да имају приступ здравственој заштити. Како је казала, дјеца у овој студији недвојбено живе у сиромаштву", појаснила је Росенберг.

Недовољна исхрана

Чак 28 одсто дјеце у Сарајеву указали су да нису јела довољну количину хране у дану који је претходио разговору са њима.

Истраживањем се дошло до податка да једна трећина јавности долази у контакт са дјецом која раде на улици сваки дан, а додатних 29 одсто барем седмично, што резултује тиме да се двије трећине јавности сусрећу са дјецом која раде на улици најмање једном седмично.

Утврђено је да су дјечаци и дјевојчице подједнако заступљени међу дјецом која раде улици и да је већина млађа од 14 година. Готово сва дјеца живе са родитељима и другим члановима породица. Иако су већина ове дјеце Роми, резултати показују да се ради о дјеци свих главних етничких група.

Дјеца углавном живе стално у заједницама у којима раде и гдје је са њима обављен разговор, само мали дио дјеце из Мостара и Тузле мигрира унутар или изван земље током године.

Са друге стране, износ казни за просјачење се разликује у различитим дијеловима земље, што значи да нема јединственог износа казни.

"Оно што су нам рекли сви испитаници је да казне нису посебно учинковите у рјешавању овог проблема", појаснила је Росенберг.

Похађање школе опада још и више када се анализира тренутни ниво уписивања у школе, а резултат је 41 одсто дјеце уписане у школе у Мостару и 44 одсто у Сарајеву. Овај недостатак образовања се оштро осликава у стопама писмености.

Ромски родитељи

Истраживањем је утврђено да ромски родитељи изражавају јаку жељу да дјеца иду у школу. Они желе да њихова дјеца буду писмена и вјерују да је школа важна за унапређење економске перспективе њихове дјеце.

Дјеца која раде на улици су подложна многим злоупотребама и ризицима, од прекида школовања, изложености тешким временским увјетима до саобраћајних несрећа и злостављања. Између 40 и 54 одсто дјеце на свим локацијама су у неком периоду искусила 24 сата без хране.

"Већина дјеце која раде на улици, то раде да би издржавали своје породице. Иако дјеца углавном наводе да то нико од њих не тражи, указују да постоји неко ко води бригу о њима”, речено је на презентацији истраживања.

Из УНЕЦЕФ-а наводе да, иако се рад дјеце на улицама може описати као трговина људима, у многим случајевима би се то боље могло описати као родитељско злостављање или занемаривање. Додају да то не значи да је кривично гоњење и затварање родитеља исправно рјешење или рјешење у најбољем интересу дјетета.

Представник УНИЦЕФ-а у БиХ Ајман Абулабан казао је да се права дјеце крше на различите начине.

"Дјеца на различите начине бивају ускраћена за своја права, право на образовање, на заштиту од злостављања. Морамо учинити све што је у нашој моћи да та права заштитимо", поручио је Абулабан.

Појаснио је да су дјеца на улици често гладна, жртве искориштавања, физичког, сексуалног, економског злостављања и немају прилику на одмор, рекреацију, дакле, подложни су свим врстама кршења њихових права.