Српска има излаз на море?

Мјесто Суторина, на излазу на отворено море у Црној Гори, све до 1948. године било је суверени дио БиХ, и то стотинама година уназад. Уколико БиХ и Црна Гора ускоро не нађу рјешење, двије државе могле би се наћи пред великим спором.

Уколико наредни сазив Предсједништва БиХ и највиши државни представници Црне Горе не нађу задовољавајуће рјешење у погледу коначног разграничења у регији Херцегновског заљева, двије државе могле би се наћи пред великим спором који би због стратешког значаја морала рјешавати међународна арбитража.

Наиме, мјесто Суторина, на излазу на отворено море у Црној Гори, према тврдњама историчара, све до 1948. године било је суверени дио БиХ, и то стотинама година уназад.

Али, како тврде, тадашњим неформалним договором партијских другова Ђуре Пуцара Старог (БиХ) и Блаже Јовановића (Црна Гора) Суторина је замијењена регијом Ловишта на Сутјесци.

У међувремену је због пословичне незаинтересованости представника бх. власти проблем Суторине помињан тек с времена на вријеме те је све извјесније да ће овај прелијепи крајолик, када БиХ и Црна Гора договоре коначно разграничење, и дефинитивно отићи у неповрат.

А тако и могућност да континентално "скучена" БиХ добије више од пет километара отвореног излаза на море!

Посљедњих седмица на овакав могући сценаријо упозорава и Суад Курћехајић, професор на Факултету политичких наука у Сарајеву, иначе доктор правних наука, за кога би предаја Суторине Црној Гори била велеиздаја.

"Тај проблем ми сами нећемо моћи ријешити, јер Црна Гора посједује Суторину практично од 1948. А они је неће добровољно дати, и то онда мора да иде пред међународну арбитражу. Дакле, треба да чекамо с потписом све док се Црној Гори не укаже на велики проблем са Суторином", истиче овај професор.

Случајно или не, али на посљедњој сједници Предсједништво БиХ је покренуло поступак за преговоре ради закључивања уговора о државној граници између БиХ и Црне Горе, који третира и ово питање. Према ријечима Небојше Радмановића, члана Предсједништва БиХ, поступак ће морати бити вођен испочетка, "иако је гранична линија с Црном Гором на терену утврђена".

"БиХ је покренула сличан поступак закључивања споразума са Србијом и Црном Гором, али процес се одвијао споро и дуго те се данас поступак мора водити испочетка, иако је гранична линија с Црном Гором на терену утврђена", казао је Радмановић, наводећи да ће по окончању редовне процедуре ово бити први уговор о границама у региону.

Процедура је, дакле, покренута, а коначну ријеч о ратификацији споразума имаће парламент БиХ, и то будући сазив овог врховног тијела законодавне власти у држави.

Судећи према ставу из Комисије за спољне послове Представничког дома парламента БиХ, све је још далеко од било какве реализације.

"Ми до сада још нисмо добили никакав документ који би се тицао формирања преговарачког тима за разграничење. Вјерујем да ће о томе разговарати неки будући сазив парламента", каже Звонко Јуришић, замјеник предсједавајућег ове комисије. И он сматра да Суторина треба да припадне БиХ.

"Мој став је да не треба сами себе да закидамо, јер већ имамо проблем разграничења и код Неума. Вјероватно ће у коначници бити међународна арбитража, што би било и најпоштеније", истиче Јуришић.

За бх. политику сам проблем Суторине није ни ново ни непознато питање. Наиме, још прије осам година (2006.) Жељко Комшић и Харис Силајџић, као чланови тадашњег сазива Предсједништва БиХ, најављивали су покретање процеса међународне арбитраже, али од тога, очито, није било ништа.

На све ово Куртћехајић каже да би "припадност" Суторине током арбитражог поступка била лако доказива.

"Све је у рукама наших политичара. Нико нема право да преда то мјесто, јер то нама нико од сусједа не би урадио да има тако чисту ситуацију", истиче овај професор, који изражава жаљење што се у посљедње вријеме не оглашава требињски владика Григорије "који се жестоко борио да Суторина буде враћена БиХ".

Професор Куртћехајић подсјећа да је БиХ у Краљевину СХС ушла са два излаза на море: Неум - Клек и Суторина код Херцег Новог.

"Ти излази су потврђени раније на Берлинском конгресу 1878. године. Докази о границама БиХ су у Бечу и Дубровнику и могли би се обезбиједити дипломатским путем. Битно је и нагласити да је код стварања АВНОЈ-евске Југославије БиХ имала најјасније границе, и то оне које су утврђене Берлинским конгресом", истиче Куртћехајић.

Подсјећа да је у АВНОЈ-евској Југославији, у погледу граница БиХ, 24. фебруара 1945. Предсједништво АВНОЈ-а донијело одлуку да се у БиХ успоставе границе утврђене на Берлинском конгресу.