Доминирају "стари" политичари

На изборним листићима 12. октобра грађани Босне иХерцеговине моћи ће да гласају за стотине кандидата које су понудиле различитестранке, а међу њима ће бити и 500 имена која су у протекле четири, али и вишегодина уназад, била дио извршне или законодавне власти, објавио је портал"Клиx.ба".

Босна и Херцеговина 01.10.2014 | 07:58

Документ, који информативни портал ексклузивно представља, резултат је истраживања Удружење грађана "Зашто не", Транспарентност БиХ и Центра за истраживачко новинарство.

"Циљ пројекта је да грађанима и грађанкама укажемо на то ко су људи који су били носиоци законодавних и извшних функција у претходном мандату, као и са генералним учинцима њиховог рада", објаснио је за "Клиx.ба" Борис Бркан из удружења "Зашто не".

Аналитичари оцењују да се ради о страначким људима који су "зацементирали" своје позиције у странци захваљујући властитим и интересима мање групе људи унутар странке или блиских странци, а не о онима који су својим резултатима заслужили да се поново нађу на листама или добију позиције у извршној власти.

"Ово је једна од анализа које ћемо радити. Сада спремамо ширу причу да се види шта су ти људи радили у претходном мандату, да се споје информације о њиховим имовинским картонима, о ревизорским извештајима институција које су водили, о финансирању партија преко којих су именовани на одређене позиције..." навела је портпарол Транспарентности Ивана Корајлић.

Нови људи који се појављују на страначким листама углавном су кандидовани за мање битне функције или су при дну листе, а најбољи део "колача" је резервисан за дугогодишње кадрове који углавном раде у интересу странке или мање групе људи, а не за свеопште добро грађана, оцена је саговорника босанско-херцеговачког портала.

Адис Араповић, менаџер у Центрима цивилних иницијатива , каже да је, нажалост, међу тих 500 имана најмање пола оних који се на политичкој сцени "рециклирају" десет до 15 година.

"Они су себи трасирали трајно повољну позицију на страначким листама, тако да не можете наћи бивше министре, премијере и парламентарце на високом нивоу, а да сада нису поново на листи, без обзира какав је њихов мандат био", навео је Араповић.

Годинама је ЦЦИ пратио и доказивао да, додао је он, у парламентима седе људе који не заслужују да буду тамо, јер не дају ништа, а заузврат узимају 200.000 конвертибилних марака (око 100.000 евра) по мандату.

"Умјесто да странка такве људе екскомуницира, јер они праве штету странци и бирачима, због унутрашњих страначких разлога и непотизма унутар странака поново их ставља на кључне позиције", указује Араповић.

Менаџер ЦЦИ-а каже да је, заправо, најгори део приче спознаја како се праве страначке листе, ко се бира за позиције при врху листе, а ко бива потпуно искључен.

"Ту говоримо уствари о круцијалном проблему с којим се наш политички систем суочава, а то су недемократизоване, ауторитативне странке које воде или појединци, или уски кругови људи који, чак, не чине ни органе странке, него су неформални партијски центри моћи окупљени око страначког шефа",
објашњава Араповић.

Општи избори у БиХ биће одржани 12. октобра, камања је у јеку и протиче уз уобичајене пароле и обећања о бољим данима који ће, како поручују локални политичари, уследити након избора нове власти. Око два милиона бирача у Федерацији БиХ бираће нови Заступнички дом ентитетског парламента и скупштине десет кантона, док ће 1,2 милиона грађана с правом гласа из Републике Српске бирати сазив  Народне
скупштине као и предсједника и потпредсједнике Републике Српске. Гласачима с подручја дистрикта Брчко остављена је могућност да се опредјеле за гласање за тијела власти у једном од ова два ентитета.

За учешће на изборима у БиХ пријавило се 65 политичких странака, 24 коалиције и 24 независна кандидата. Тако ће се на кандидатским листама наћи чак 7.748 имена за која ће се бирачи опредјељивати, а ток избора пратиће 82 посматрача, колико их се до сада пријавило.

Садашње власти БиХ, како процењују аналитичари, потврдиле су се као најнеефикасније још од 1995. године, што је резултат компликованих коалиционих договора који су довели до блокаде доношења битних одлука, а БИХ је због тога остала тамо где је била и 2010. године - заглављена на путу ка НАТО савезу и Европској унији.