Српски 'проклетници': Пантић, Рамбо, Радовић...

Српски везиста је ушао у историју Легије, констатнтно пружа одличне партије на европском нивоу, али све то му не помаже да добије шансу у репрезентацији Србије.

Фудбал 23.09.2014 | 19:00

Готово сваки Бразилац ће вам рећи да је Дејан Рамбо Петковић фудбалски „Краке“ (бразилски надимак за фудбалера врхунске класе ) који је могао да има на десетине утакмица у дресу репрезентације Селесаоа. И то оног „правог“ за који су играли Роналдо, Ривалдо, Кафу, Зе Роберто, Роберто Карлос... Никоме у Бразилу није јасно како то да такав играч није могао да има места у „некој тамо“ Србији или Југославији. Дејан Рамбо Петковић је одиграо само седам мечева за репрезентацију Југославије.

Шпанци су се крајем 90-их година прошлог века чудом чудили зашто у селекцији тадашње Југославије нема Милинка Пантића. Идеолога игре оног шампионског Атлетика, човека који је Барселони на Ноу Кампу дао хет-трик, мајстора којем је подигнута биста испред Атлетиковог стадиона, играча у чију част навијачи Јорганџија и данас доносе цвеће код корнер заставице показујући да му не заборављају све његове „кифле“ из угла које су претворене у голове. Милинко Пантић је одиграо само два меча за репрезентацију Југославије, од тога управо један против Шпаније када је ушао са клупе, па изашао због повреде.

А, већ неко време се са истим чуђењем Пољаци питају: Где је Мирослав Радовић у репрезентацији Србије?

Поређење фудбалских квалитета можда није исправно јер су Пантић и Петковић „објашњавали фудбал“ у много јачој конкуренцији, али судбина ће им по свему судећи бити иста. Радовић је попут њих српски фудбалски „проклетник“ који из ко зна којих разлога није добио прилику да брани боје репрезентације Србије.

Био је млади репрезентативац, потом је у више наврата одбијао позиве селекције БиХ, чекајући шансу селектора Србије. У последње време се спекулише да су Црногорци заинетерсовани да га доведу у своје репрезентативно јато...

Нови селектор Дик Адвокат имао је шансу да на Радовићевом примеру покаже да се разликује од досадашњих избора ФСС, али и он је остао слеп код очију на сјајне партије Мирослава Радовића у дресу Легије. Ни чињеница да је постао најбољи стрелац у историји славног пољског клуба у европским такмичењима, оичгедно ништа не мења...
„Кратко и јасно: више не очекујем позив ФСС. Сматрам да сам давно заслужио да будем у групи андидата, али, кога брига. Године су прошле, са њима су прошли и селектори, дошао је нови из Холандије, шта ми је после свега преостало, него да сумњам у драстичну промену расположења када је мој статус у питању. Разумем, има јачих лига од пољске, али не разумем због чега чланови стручног штаба репрезентације не дођу бар да погледају Легију у европским куповима... Ако се неко сети, биће супер, ако не... У обе солуције: све најбоље Србији!“, каже Радовић за Спорт.

Како ствари стоје, Србину из Републике Српске ће се репрезентативни сан тешко остварити, а ми у Србији никада нећемо сазнати да ли смо у њему могли да имамо неки „икс“ фактор који би репрезентацији помогао да се докопа неког велиог такмичења. Нема потребе трошити речи да су много слабији играчи од Радовића носили дрес Србије и добијали позиве Пижона, Михајловића, Друловића и осталих селектора у претходном периоду...