Живот почиње и у шездесет петој

Велики музички албуми чији су аутори шездесетогодишњаци или седамдесетогодишњаци права су реткост. Али на нашу срећу, старије легенде не предају се лако...

Занимљивости 20.09.2014 | 20:19

Поводом објављивања најновијег албума Леонарда Коена, који је прослављени канадски музичар снимио у тренутку када је закорачио у девету деценију, британски Гардијан направио је листу музичара који су поткрај живота свету подарили одличну музику.

Леонард Коен, који 21. септембра пуни 80. година а дан касније објављује нови студијски албум“Популар Проблемс”, спада у категорију "пробраних уметника" којима поодмакле године нису сметале да сниме одличан материјал.

Коену ово није ни први пут да се доказује под старе дане: 2001. је издао "Тен Неw Сонгс", а 2012."Олд Идеас" које су критичари оценили као неке од његових најбољих албума у каријери. 

У индустрији која је опседнута очувањем младости, постоји својеврсна правда у томе да су креативни сокови појединих уметника јачи на заласку живота него на почетку њиховог бављења музиком.

Тајну Коенове музичке дуговечности вероватно најбоље објашњава чињеница да је одувек био мудар текстописац. Био је поштовани песник и пре него што је своје стихове пренео у песме крајем шездесетих година прошлог века, а познато је да песници дуже задржавају креативну виталност од "обичних" музичара. 

Поред Коена на листи успешних уметника +65 година, нашло се пет истакнутих музичара.

Први је Џони Кеш који је имао 70 година када је 2002. објавио албум "Америцан ИВ: Тхе Ман Цомес Ароунд". Одлука продуцента Рика Рубина да сними познатог америчког кантри певача у његовој дневној соби, само са акустичном гитаром, била је право откровење на албуму "Америцан Рецордингс" из 1994. који је Човеку у црном омогућио да се представи новим генерацијама и поново покрене каријеру која је већ десет година била у запећку. 

Али, тек је са другим албумом који је снимио са Рубином, "Америцан ИВ", Кеш постигао прави успех, посебно захваљујући обради песме групе Нине Инцх Наилс "Хурт", која је објављена као сингл непосредно пред његову смрт 2003. Ту су још и одличне обраде хитова "Персонал Јесус" групе Депецхе Моде и "Тхе Фирст Тиме Евер И Саw Yоур Фаце" Јуана Мекола.

Друга на листи је још једна легенда америчког фолка, Лорета Лин, са албумом "Ван Леар Росе" из 2004.

Лин је имала 72 године када је издала овај албум који је продуцирао Џек Вајт, фронтмент групе Wхите Стрипес. 

"Гардијан" пише да албум - "права радост од почетка до краја", успева да на мајсторски начин уведе звук Нешвила у нови век. 

Трећу позицију на попису лондонског листа држи Боб Дилан са албумом "Модерн Тимес" из 2006, који је овај великан америчке музичке сцене снимио са 65 година, а на којем је песма "Аин'т Талкинг", коју многи сматрају једном од његових најбољих нумера. 

Четврти је Скот Вокер, музичар чија је креативност често мењала правац током каријере, а који је 2012. у својој 69. години издао "Бисх Босцх", албум суверене естетике. 

Последњи на Гардијановом попису утицајних времешних уметника је жива легенда Њу Орлеанса, Др Џон са албумом "Лоцкед Доwн" из 2012. који је снимио у сарадњи са Деном Оербахом из групеТхе Блацк Кеyс.