Србија притјешњена и са истока и са запада

Иако притисци Сједињених Америчких Држава и Европске уније на Београд да потпуно хармонизује став према Русији са њиховом политиком нису достигли степен кључања, уколико конфликт између Москве и западних престоница буде ескалирао, Србија ће се наћи између чекића Запада и наковња Москве, на шта већ указују извесне изјаве са обеју страна све ближих новом хладном рату.

Србија не може увести санкције Русији, изјавио је председник Владе Александар Вучић, и додао је да "готово уверен" да то неће угрозити европски пут Србије:

“Наш одговор је да Србија поштује норме међународног јавног права, да се понаша одговорно, да усклађује, најчешће, своје одлуке са одлукама Европске уније, да смо изашли са нормалним ставом и због ситуације око Косова и Метохије о поштовању територијалног интегритета Украјине, рачунајући, разуме се, и Крим као њен део, али Србија не само из историјских, традиционалних, већ и из економских разлога не може да уводи санкције Русији”.

Ово је, мање-више истим речима, Вучић у неколико наврата последњих дана говорио, а чинио је то и пре обарања малезијског авиона. Ипак, доживео је, по сопственом признању, веома непријатно изненађење недавном реченицом америчког амбасадора у Србији Мицхаела Кирбyја да Србија поштује територијални интегритет свих међународно признатих земаља, али да српски званичници никада нису рекли да то укључује Украјину и целу њену територију.

То што је одмах уследило изражавање жаљења америчке амбасаде због грешке не мења много на ствари јер је и дибидус неупућенима у дипломатске игре и пробне балоне јасно да та грешка никако није могла бити случајна, оцењује за РСЕ Бодо Wебер, виши сарадник Савета за политику демократизације из Берлина.

“Може се једино закључити да је то намерна фактографска грешка која служи извесном подизању притиска на Београд, мада то, очигледно, још увек не иде до тачке да се захтева да се Београд прикључи санкцијама против Русије.”

Притисци и из Русије

Иако притисци Брисела на Србију да уведе санкције Русији још нису достигли највишу тачку, ако сукоб са Русијом буде ескалирао и уколико америчке и европске санкције против Русије буду постајале снажније, може се очекивати да ће ЕУ, подржана од Вашингтона, тражити од Београда да у потпуности хармонизује своју политику према Русији, укључујући и санкције против Москве, истиче Wебер.

Притисци на Србију не долазе само са Запада, они стижу и из Русије. О томе најбоље сведочи скорашња изјава Константина Косачова, шефа Федералне агенције Русије за послове Заједнице независних држава, да ће, ако се придружи санкцијама Запада према Русији, последице по Србију бити сасвим предвидиве. Упитан у којој мери ова реченица звучи претеће, Wебер каже:

“Мислим да је та изјава свакако претећа. Што више расте притисак Европске уније на Русију после увођења првог пакета стидљивих економских санкција, то више, наравно, расте и притисак Русије на своје савезнике, потенцијалне савезнике или некадашње савезнике. Дакле, у контексту подизања притиска са једне, подиже се аутоматски контрапритисак и са друге стране, баш као у систему спојених судова”, констатује Wебер кога питамо и које би биле економске санкције Русије против Србије ако би се којим случајем придружила западним санкцијама против Москве:

“Говоримо, наравно, само хипотетички, дакле, о сценарију екстремне ескалације кризе на релацији Запад-Русија, што није на делу, а није извесно ни да ће до тога доћи. Ако би се, ипак, тако нешто догодило, ја бих могао да замислим суспензију споразума о слободној трговини, евентуално покушај дизања цене гаса или чак и заустаљања дотока гаса у Србију. Понављам, на ово помишљам само у случају потпуне ескалације кризе између Запада и Русије. Ако до тога дође, мислим да ни ЕУ ни САД неће ући у такав један конфликт, а да нису претходно обезбедиле планове санације очекиваних контра-санкција Русије.”

Он не верује у извесност правог економског рата између ЕУ и Русије, подсећајући да је ЕУ била веома опрезна у степеновању санкционисања Русије јер у њој, у Унији, није баш лако доћи до сагласности о најтврђем одговору Москви. Додаје да ни до последњег пооштравања пакета санкција вероватно не би дошло да није било обарања малезијског авиона. С друге стране, сматра Wебер, и за Русију би било економски погубно да смањивањем испоруке енергената или подизањем њихове цене задаје контраудар целој Европској унији. У случају екстремне ескалације замисливо је, додаје он, да би Москва тако могла санкционисати неке појединачне чланице ЕУ, балтичке земље, рецимо, али сумња да би Србија била прва на реду.

Терет енергетске зависности

А у осврту на Вучићев став о неувођењу санкција Русији и аргументе којима то образлаже, Wебер каже:

“Има једна реална компонента у тој Вучићевој опрезној политици, а то је заиста терет економске енергетске зависности од Русије. То је терет на путу Србије за Европску унију, поготову у овој конфликтној ситуацији између ЕУ и Русије. На другој страни, међутим, осим неких краткорочних корака од стране Владе и господина Вучића, ја не видим никакву средњорочну и дугорочну стратегију – бар јавно она није препознатљива – како се решити те зависности. Ја мислим да би за Београд, када већ иде у евроинтеграције, и када је ЕУ препознала потребу диверсификације извора гаса и нафте, да би, дакле, за Србију, с обзиром на висок ниво енергетске зависности од Русије, било много боље кад би ишла на диверсификацију гасног снабдевања. У том смислу бих рекао да би можда требало размишљати и о другом пројекту гасног тока, о Транс-јадранском гасоводу. То би, наиме, водило томе да се доток гаса обезбеђује из више извора”.

Гледано из перспективе своје европске интеграције, а чланство у ЕУ је сама прогласила приоритетом број један, Србија би по Wеберовом мишљењу уместо стављања главе у песак кад је реч о гасоводу “Јужни ток” и остављања да тај проблем реше ЕУ и Русија, требало да у своју корист окрене примедбе Европске комисије на гасни уговор са Москвом и да уместо “сва у једну корпу”, јаја, односно, енергенте, обезбеђује из више извора јер ће тако постати много мање изложена уценама него што је сада.

Извор: Радио Слободна Европа