Добро плаћени, а мандате потрошили на свађе

Готово цијели четворогодишњи мандат од прошлих општих избора до данас обиљежила је сапуница у којој се много тога дешавало, али се мало тога конкретног и десило.

Тако је, на примјер, првих 15 мјесеци мандата прошло без договора о новој парламентарној већини на нивоу БиХ. Након избора 2010. године СДП и СДА направили су савез, одбијајући приједлоге из РС и два ХДЗ-а да се направе три национална блока. Осим тога, СДП и ХДЗ су се спорили због позиције предсједавајућег Савјета министара, а СНСД и СДС, који су тада парафирали платформу, подржали су позицију ХДЗ-а због принципа паритета и ротације, док су за РС тражили позицију министра спољних послова.

У марту 2011. године Савјет ЕУ усвојио је закључке о јачању европског присуства у БиХ и одвајању специјалног представника ЕУ од ОХР-а, и тада у први политички план излази захтјев за имплементацијом одлуке "Сејдић и Финци". Најављена је могућност увођења санкција за некооперативне лидере које никад нису имплементиране у пракси.

Два мјесеца касније, након доласка Кетрин Ештон у Бањалуку на састанак са Милорадом Додиком, предсједником РС, почиње структурисани дијалог о правосуђу, који још траје. У јуну је Лагумџија предложио Славу Кукића за мандатара Савјета министара, а наредног мјесеца је Лагумџија изразио спремност да одустане од позиције предсједавајућег у замјену за челну позицију у Министарству спољних послова. На састанку шесторке у Брчком у септембру СНСД и СДС објавили су да су спремни попустити у вези са позицијом министра спољних послова, али договор ипак није постигнут. Петер Соренсен, специјални представик ЕУ и шеф Делегације ЕУ, у октобру је рекао да ЕУ неће радити посао домаћих лидера и институција, очекујући од њих да сами нађу рјешење за питање "Сејдић и Финци".

У децембру 2011. шесторка је постигла договор о коалицији, коју би чинили СНСД, СДС, СДП, СДА и два ХДЗ-а. 

У јануару наредне године је договорено да Вјекослав Беванда из ХДЗ-а буде предсједавајући, а да Лагумџија добије позицију министра спољних послова. Али љубав није дуго потрајала: СДА је у марту 2012. одбила да подржи буџет за 2012, а трзавице су наговијештене два мјесеца раније, када су ХДЗ-ови и кадрови СДА у Савјету министара БиХ одбили да подрже буџет за 2011. У марту Жељко Комшић, хрватски члан Предсједништва БиХ, напушта све страначке функције, али остаје члан СДП-а. Истог мјесеца у Бањалуци шесторка је прихватила принципе за подјелу имовине, али договор никад није имплементиран.

У јуну је СДП покренуо избацивање СДА из шесторке, а у Бриселу је са Штефаном Филеом, европским комесаром за проширење, шесторка, уз присуство СББ-а, договорила "мапу пута" за имплементацију одлуке "Сејдић и Финци", по којој је рјешење требало да буде пронађено до краја године. Наредног мјесеца Лагумџија и Човић постигли су договор о индиректном избору чланова Предсједништва из ФБиХ, након чега Комшић напушта СДП, а остале странке у Сарајеву споразум сматрају "издајом" БиХ. До реализације договора никад није дошло.

На октобарским општинским изборима, што се тиче освојених начелничких позиција, највише је добио СДА 37, СДС 26, СНСД 19, ХДЗ БиХ 13, а СДП 10. У новембру, умјесто СДА, у Савјет министара улази СББ, а лидер странке Фахрудин Радончић постаје министар безбједности. Истог мјесеца постигнут је споразум између СНСД-а и СДП-а о реформи Изборног закона, промјени начина избора тужилаца и реформи јавне управе.

У децембру 2012. федерални премијер Нермин Никшић од Живка Будимира, предсједника ФБиХ, затражио је да смијени министре из СДА, ХСП-а и НСРзБ у федералној влади, што је овај одбио. Будимир се након тога "сјетио" да министра Анту Крајину избаци из ХСП-а.

У марту 2013. није прошао закон о матичном броју, због чега новорођена дјеца нису могла добити матични број, а РС уредбом рјешава то питање у овом ентитету. Наредног мјесеца Будимир је ухапшен због сумњи на корупцију у вези с помиловањима, а Филе отказује дијалог на високом нивоу у Мостару због немогућности договора о имплементацији одлуке "Сејдић и Финци". У јуну због матичног броја испред заједничких институција долази до протеста грађана, које представници РС оцјењују као талачку кризу, док их у Сарајеву и дијелу међународне заједнице виде као грађански бунт.

У октобру 2013. пропао је и посљедњи покушај дијалога на високом нивоу ЕК и бх. лидера, а на децембарском самиту ЕУ државе чланице кривњу за застој у БиХ пребациле су на лидере у БиХ, те демонстративном ћутњом о БиХ исказале незадовољство стањем у земљи. Од тада ЕУ фокус са пресуде "Сејдић и Финци" помјера на борбу против корупције, засад без конкретних мјера.

У фебруару 2014. долази до демонстрација у више градова ФБиХ, а запаљене су државне институције у Сарајеву. Наредног мјесеца смијењен је Фахрудин Радончић с позиције министра безбједности БиХ, чиме се и формално распала коалиција на нивоу БиХ. У априлу опозиционе партије у РС оснивају Савез за промјене, који је Додик одмах назвао "савез за сахране".

У мају су све очи биле упрте у катастрофалне поплаве које су направиле штету од више милијарди. Наредног мјесеца почела је сага око закона о прању новца и кривичног закона, те пријетње Манивала да ће БиХ бити на црној листи ако закони не буду усвојени.

Прошлог мјесеца одржана је донаторска конференција за подршку БиХ након поплава, на којој је прикупљено око 800 милиона евра, углавном повољних кредита. Од почетка 2014. све странке су у "предизборном моду", а задњи покушај усвајања кодекса какве-такве пристојне кампање је пропао, с обзиром на то да се странке нису успјеле договорити о његовом потписивању.

Асим Мујкић, политолог из Сарајева, каже да је јапански амбасадор дао најбољу изјаву која описује БиХ у протекле четири године.

"У његовој изјави најбоље се може описати та опсједнутост наших политичара самим собом и једно огромно запуштање грађана, које је на дјелу не само протекле четири него дужи низ година", сматра он.

Извор: Независне новине