И Вук сит и Додик на броју

Рудник лигнита у Станарима није приватизован, већ је подијељен на два дијела.

Република Српска 24.07.2014 | 17:48

Вриједна имовина припала је новоформираном предузећу „ЕФТ Гроуп- Рудник лигнита Станари“, а остатак постојеће фирме послан је у стечај. Поред куће Митра Грујића налазе се брда ископаног лигнита, тамног меканог угља који припада оближњем руднику у Станарима. Ову вриједну руду чува обезбјеђење који ограничавају кретање заинтересованим пролазницима.

Грујићу то не смета. На оближњем руднику ради и ископаној руди се весели.

„Мени се свиђа и због околине, и радника, и омладине ове, и ради самог себе“,  каже овај шездесетогодишњак. Рудник је некада био у државном власништву, а данас припада глобалној енергетској групацији под називом Енергy Финанцинг Теам (ЕФТ). Иако се у јавности ово представља као успјешна приватизација, Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) дознаје да Рудник није купљен у цјелини, заједно са дуговима и потраживањима.

Према финансијској и судској документацији, прије девет година дошло је до својеврсне подјеле Рудника, при чему је већи дио имовине - земљиште, зграде и опрема -постао имовина новоосноване фирме „ЕФТ Гроуп-Рудник лигнита Станари“ која је била у већинском власништву ЕФТ-а.

Оно што је остало од старог Рудника - ресторан, мало земље, дугови и тешко наплатива потраживања - послано је у стечај. Документација показује да је вриједност имовине умањена. Продана је ЕФТ-у за 10,5 милиона марака, а књиговодствено је вриједила 28,8 милиона марака. Земљиште површине 267 хектара је препуштено без икакве накнаде.

Испод земље у Станарима има најмање 100 милиона тона лигнита, чија је тренутна тржишна вриједност око шест милијарди марака. Драган Микеревић, који је био на челу Владе Републике Српске која је то одобрила, каже да стари рудник није била профитабилна, већ фирма која је правила губитке.

„Када треба да ријешите проблем, онда морате бити спремни као хирург да одсијечете руку да бисте сачували организам. У том моменту одлучујете шта ћете одсјећи. Ми смо одлучили тако“, каже Микеревић у разговору за ЦИН.

Основна дјелатност групације ЕФТ су инвестиције и трговина енергијом, а крајњи власник је компанија ЕФТ Инвестмент Плц, фирма регистрована на Кипру, наведено је у ревизорском извјештају фирме. Већински власници су Вук Хамовић и његов син Милош.

Хамовића, србијанског бизнисмена који има адресу и у Лондону, медији називају балканским краљем струје.

УЛАЗАК СТРАНОГ ПАРТНЕРА

Лигнит је мекани угаљ који подсјећа на изгорјело дрво. Ријеч је о „прљавој“ енергији која због великог присуства угљичног диоксида (ЦО2) није пожељна у развијеним земљама. Рудник лигнита у Станарима код Добоја је основан 1955. године. До рата је осигуравао егзистенцију за 450 радника, а послије рата је као и већина државних предузећа запао у финансијске проблеме. 

Пословању није помогло ни то што је 2003. године урађена трансформација власништва у акционарско друштво, гдје су уз Владу Српске као власника већинског пакета акција уписане и акције радника, Фонда пензијско-инвалидског осигурања (ПИО) и Фонда за реституцију.

Милан Ђурић, тадашњи директор Рудника, рекао је новинарима ЦИН- да су били у тешкој финансијској ситуацији и да је штрајк радника трајао мјесецима. „Рудник је био готово да се експлоатација уопште не може радити“. Према финансијској документацији, Рудник је средином 2004. године дуговао 11,6 милиона марака: добављачима, јавним предузећима, банкама, радницима за неисплаћене плате и Фонду ПИО за доприносе радника, а пристигле су биле и обавезе за судске спорове.

Ђурић каже да је због тога Влада Републике Српске донијела одлуку да се тражи стратешки партнер који би требао помоћи Руднику да ријеши финансијске проблеме. Међутим, умјесто да се рјешавају проблеми овог рудника, расписан је конкурс за избор партнера за оснивање новог друштва. ЕФТ је једини доставио понуду па је између њихове фирме из Данске ЕФТ (Холдингс) АпС и Акционарског друштва Рудник лигнита „Станари“ у фебруару 2005. године склопљен уговор о формирању заједничког предузећа ЕФТ Гроуп-Рудник лигнита „Станари“.

У тој фирми страни партнер је имао 72,24% сувласничког капитала, остатак је имао домаћи партнер. На основу тог уговора Влада Српске је добила обавезу да новом друштву да концесију за експлоатацију угља на пољима Остружња и Рашковац и да прогласи општим интересом експропријацију, односно изузимање уз накнаду приватног земљишта које није припадало Руднику.  

АД Рудник лигнита „Станари“ је добио обавезу да новој фирми препусти своју имовину. Рударски и Институт економских наука из Бањалуке процијенили су да имовина Рудника вриједи 8.670.000 КМ. Међутим, они нису направили попис ствари на основу којих су процјену направили. Навели су тек да се процјена не односи на ресторан, залихе угља, стадион и аутомобил голф. ЕФТ је добио обавезу да у нову фирму унесе капитал од 22,5 милиона марака који ће у периоду 2005. и 2006.године потрошити на рударске и грађевинске радове, опрему и одводњавање.

Одређене обавезе добила је и новооснована фирма „ЕФТ Гроуп-Рудник лигнита Станари“. Партнери су се договорили да ће та нова фирма преузети 268 радника из АД Рудника лигнита „Станари“ те да ће платити већи дио њиховог дуга у износу од 10,3 милиона марака за добављаче, неисплаћене плате радницима те доприносе за пензионо и социјално осигурање. Три мјесеца након закључења уговора Влада Српске је новој фирми дала концесију за експлоатацију лигнита на период од 30 година, уз могућност продужења овог рока.

Услов је да ентитету плаћају накнаду 3,4 посто од укупног прихода који остварује продајом угља. Неколико мјесеци након што је фирма „ЕФТ Гроуп- Рудник лигнита Станари“ формирана, у јулу 2005. године судски вјештаци Раде Дугић и Мира Васић праве попис имовине АД Рудника лигнита „Станари“ која ће постати власништво нове фирме.

Појединачно је наведена опрема, грађевински објекти и земљиште. Све то, према њиховој процјени, вриједи  8.670.000 КМ, што је идентична вриједност оној која је изнесена приликом процјене без пописане имовине. Финансијска документација показује да је вриједност имовине умањена и да је она по књиговодственој евиденцији вриједила око 28,8 милиона марака.

Васић је у јануару 2007. године допунила свој извјештај који је у вези са вриједности земљишта и уписала све катастарске честице на којима се земљиште налази. Она је у том извјештају навела да земљиште површине 269 хектара не вриједи ни милион марака. Напоменула је да је површина од 267 хектара такозвана откривка, односно да ту земље и немате због тога не вриједи ни једну марку.

Према билансу стања АД Рудника лигнита „Станари“ из 2004. године, њихова земља је вриједила око 24 милиона марака. Међу катастарским честицама које је Васић пописала као откривку, односно рудиште са којег је скинута земља да би се извадила руда, била је и парцела на којој се налази зграда ресторана који припада Руднику. Та је земља заједно са рестораном оптерећена кредитом у висини од 244.000 КМ, раније подигнутим код Хyпо банке.

Васић је одбила разговарати са новинарима. У ЕФТ-у су објаснили да је то била грешка и да је грешка исправљена на начин да су те катастарске честице враћене у посјед АД Рудника. Адвокат Марко Драгић из Оџака, стручњак за међународно уговорно право, изразио је сумњу у објективност и професионалну етику вјештака.

Сматра да су вјештаци „прилагодили своје налазе“ како би остала умањена вриједност имовине.

„Да је то земљиште процијенила на било коју вриједност, то би нужно довело до промјене висине оснивачког капитала, што ЕФТ Гроуп очито није било од интереса“, каже Драгић. У међувремену, стари рудник мијења назив у АД Рудник неметала „Станари“. Након што су остали без вриједне имовине, пословање настављају у ресторану друштвене исхране са 17 радника, углавном кувара и спремача, јер су остали прешли код новог послодавца. Њихова дуговања се настављају гомилати. На имовини старог предузећа нова фирма „ЕФТ Гроуп -Рудник лигнитаСтанари“ кренула је са пословањем.

Представник ЕФТ-а Стеван Лончар каже да су одмах по уласку у Рудник уложили око четири милиона марака у ревитализацију предузећа. Уз остало, набавили су нове транспортне траке, купили додатну опрему и извели грађевинске и друге радове.„Радници су били од 3 до 6 мјесеци без плата. Рудник је био без основних средстава за рад. Нису имали откривене резерве угља, опрема се распадала, прерада угља није постојала, тржиште се угасило“, каже Лончар у разговору за ЦИН.

С озбиром да су добили концесиони уговор, већ у првој години пословања кренула је и производња лигнита те су склопљени и први уговори о његовој продаји. Према подацима из Службеног гласника БиХ, у септембру 2005. и јануару 2006. године са „Градском топланом“ из Добоја склопљен је уговор о набавци угља у укупној вриједности 2,4 милиона марака.

Па ипак, АД Рудник неметала није добио свој дио профита као сувласник у предузећу. Из ЕФТ-а су појаснили да дивиденду нису дијелили, јер су имали повећане трошкове пословања „као посљедицу лошег газдовања у претходних 20 година“.

НАПУШТАЊЕ ПЕРСПЕКТИВНОГ ПРЕДУЗЕЋА

У фебруару 2006.године Република Српска је добила нову владу на чије чело је именован Милорад Додик. Три мјесеца послије та Влада доноси Закључак да АД Рудник неметала „Станари“ изађе из сувласништва фирме, односно да свој удио прода партнеру за 10,5 милиона марака. То је скоро исти износ који је Рудник и требао добити на основу склопљеног уговора о партнерству, а у вези са исплатом дуговања.

Према књиговодственој евиденцији из тог периода, АД Рудник неметала „Станари“ је тада имао губитак од 20,3 милиона марака. Ипак, у Закључку који је Додик потписао наведено је да се дуговања могу санирати на начин да ово акционарско друштво прода свој сувласнички удио који има у фирми ЕФТ Гроуп-Рудник лигнита „Станари“.

У Закључку је наведено и да ЕФТ (Холдингс) АПС из Данске има право прече куповине, а да „ЕФТ Гроуп - Рудник лигнита Станари“ д.о.о. има обавезу преузети у радни однос све раднике Рудника неметала „Станари“, односно ону неколицину радника којаје остала радити у ресторану. „Ми смо хтјели да до краја то проведемо.

Били смо социјално одговорни и штитили раднике и то је ок“, рекао је новинарима ЦИН-а Додик који је данас на позицији предсједника Републике Српске. У Владином Закључку је дата препорука да Рудник након продаје удјела иде у стечај или ликвидацију.

Додик сматра да овдје нема ништа спорно. „Када Влада донесе одлуку, ја потпишем закључак и то је моја обавеза“, рекао је у краткој изјави.Одбио је дуже разговарати о овој теми. Закључак Владе прихватили су и Скупштина и Управни одбор АД Рудника неметала.

Врло брзо је расписан јавни конкурс о продаји удјела АД Рудника неметали „Станари“ у новоформираном предузећу. У огласу је назначено да право прече куповине има ЕФТ (Холдингс) АПС из Данске, а ако они не искористе, то право припада најповољнијем понуђачу. Пар мјесеци након што је донесена одлука о продаји удјела у предузећу, ЕФТ је уплатио 22,5 милиона марака темељног капитала фирме, како је договорено по њеном оснивању.

Они су били и једини који су се јавили на конкурс за откуп 27,76% сувласничког удјела у фирми. С њима је у септембру 2006. године закључен уговор о томе. Исплатили су 10,5 милиона марака АД Руднику неметала „Станари“ и постали једини  власници фирме „ЕФТ Гроуп- Рудник лигнита Станари“. Седам година послије покренут је стечај над имовином Рудника неметала у Станарима пред Окружним привредним судом у Добоју.

Адвокат Драгић напомиње да Влада Српске није могла донијети такав закључак, јер она није била стопостотни власник Акционарског друштва. Драгић сматра да је таквом одлуком Влада нанијела штету осталим акционарима, најмање у номиналној вриједности њихових акција. Он подсјећа да отварањем стечајног поступка престају сва оснивачка права власника акционарског друштва, па тако и акционара. Право на имовину прелази на повјериоце.

Иако најмање десет малих акционара с којима су разговарали новинари ЦИН-а немају информације шта се с Рудником десило, бивши директор Ђурић сматра да је урађен добар посао.

„Зато што је поступљено сасвим једним, што кажу, задовољавајућим приступом по договору за реализацију и са радницима или са Синдикатом, са заједницом и са Владом. Није ништа било завијено“, каже Ђурић. ЦИН-ови саговорници у ЕФТ-у су рекли да је ова фирма само на експропријацију до сада потрошила око 40 милиона марака.

Уз остале, и мјештанин Грујић преговара о продаји своје имовине. „Понуде нису пале, али смо у преговорима“, каже новинарима ЦИН-а напитаЊЕ колико пара очекује да добије за своје имање. Као једини власник фирме, ЕФТ има право и на експлоатацију угљена.

„Глупо је да добију фирму која има само дугове, а да не добију, нормално, природна богатства на основу којих је та фирма и настала“, каже предсједавајући Комисије за концесије Републике Српске  Предраг Ашкрабић. Према подацима из Службеног гласника БиХ у периоду оснивања фирме, од 2005. до краја 2013. године ЕФТ је на јавним тендерима добио уговоре о испоруци лигнита у висини од 13 милиона марака.

На упит ЦИН-а колико је до сада уплаћено концесионих накнада, из Министарства индустрије, енергије и рударства Српске су навели да је плаћена једнократна концесиона накнада од 50.000 КМ након потписивања концесионог уговора, а да је у периоду од јануара 2011. године до септембра 2013. уплаћено 3,4 милиона КМ концесионе накнаде по основу оствареног прихода од продаје угљена.

Према подацима из концесионог уговора, у Станарима има лигнита за период од 50 година, уз услов да се ископава око 3,5 милиона тона годишње. У ЕФТ-у тврде да годишње производе око милион тона лигнита, али да планирају производити 2,5 милиона тона у једној години. 

У овој фирми сматрају да је ово био добар посао за све.

„Нисмо никада за себе правили лоше послове“, каже ЕФТ-ов представник Стеван Лончар.

Извор: www.цин.ба