Туђман тражио испоруку оружја Бошњацима

Фрањо Туђман, хрватски предсједник, од Питера Галбрајта, америчког амбасадора у Хрватској, у априлу 1994. године тражио је сагласност да Хрватска буде транзитна тачка за испоруке иранског оружја у БиХ, наводи се у најновијим декласификованим документима администрације Била Клинтона, бившег америчког предсједника.

Регион 23.07.2014 | 08:51

Овај документ настао је у мају 1996. године, а у њему се спомињу импликације због покретања истраге у америчком Конгресу уочи предсједничких избора 1996. године о улози Клинтонове администрације у наоружавању Бошњака иранским оружјем.

"У прољеће 1994. године хрватски предсједник је питао нашег амбасадора да ли би САД биле против да испоруке оружја за БиХ иду кроз Хрватску, јасно ставивши до знања да би Иран био један од испоручитеља. Након што је провјерио с Вашингтоном, наш амбасадор му је одговорио да нема инструкције. Другим ријечима, ми то нисмо одобрили, али не бисмо ни протестовали", наведено је у документу.

Међутим, треба подсјетити на документе ЦИА, које су "Независне" раније објавиле, а у којима се такође говори о иранским испорукама оружја. Рецимо, у документу ЦИА од 20. септембра 1995. године се сугерише да Хрватска није знала за испоруке оружја из Ирана кроз њену територију. Овај документ са састанка највиших званичника Бијеле куће, насловљен за директора ЦИА, написали су ЦИА оперативци након што су Хрватска и Армија БиХ покренуле акцију против Војске РС у љето 1995.

"Скрећем вам пажњу на затегнуте односе у ФБиХ након што је Хрватска открила иранске ракете у испорукама оружја Бошњацима. У принципу, Хрватска је била до те мјере узрујана да је запријетила да ће срушити сваки ирански авион који испоручује оружје муслиманима", дословно је наведено у документу.

Галбрајт је 1999. године у својим мемоарима тврдио да је Туђман заиста тражио од Американаца мишљење о транзиту оружја преко хрватске територије, те потврдио да је из Вашингтона добио прећутну сагласност, али је негирао било какво америчко учешће у тим испорукама.

"Речено ми је да је моја инструкција да Туђману кажем да немам инструкције из Вашингтона", написао је Галбрајт.

Међутим, веома занимљиво је да Галбрајт прозива ЦИА човјека у Хрватској да је слао извјештаје у Вашингтон по којима Галбрајт и Ричард Холбрук воде скривену операцију наоружавања Бошњака преко Хрватске, те да је та особа "бујне маште" о томе обавјештавала Ентонија Лејка, савјетника за националну безбједност у Клинтоновој администрацији.

"Лејк и Холбрук су раније били блиски пријатељи, али се њихов однос охладио јер је Холбрук вјеровао да га Лејк спречава да напредује у каријери", пише Галбрајт. Према његовим ријечима, управо је Лејк лансирао истрагу у оквиру Бијеле куће о америчком учешћу у наоружавању Бошњака како би се осветио Холбруку.

Да ли је цијела прича о оружју само лични обрачун Лејка и Холбрука, или се иза тога крију дубљи разлози тешко је рећи јер немамо увид у сва документа. Галбрајт сугерише да су разлози били лични, поткрепљујући то и тврдњама да је тај човјек ЦИА у Хрватској био млад и амбициозан и да га је трачао о вези коју је имао са једном женом у Загребу.

У сваком случају, Клинтонови документи доносе још неке занимљиве детаље. Наиме, цијела та прича о оружју за Бошњаке је дошла до ушију републиканаца у Сенату, којима је било занимљиво што се у њој спомиње Иран.

Према другом документу из априла 1996, такође објављеном прошлог петка, након што је заказано јавно саслушање о иранском оружју, Лејк је инсистирао да се сенаторима који ће водити истрагу никако не покаже извјештај ЦИА о оружју за Бошњаке, већ само "скраћена" верзија. Лејк такође наводи да је потребно убиједити сенаторе Боба Дола и Арлена Спектера, који су повели истрагу о оружју, да је зауставе.

"Спектер сугерише да ће саслушање бити у четвртак. Ми се надамо да ћемо успјети да га убиједимо да га одгоди док ми не обавимо разговор са нашим људима. Циљ је да их убиједимо да нема потребе за даљом истрагом", пише у документу.

Судећи по документу, стратегија Клинтонове администрације је да убиједи јавност да је истрага само Долов покушај да ослаби Клинтона пред предстојеће предсједничке изборе.

Истакнуто је да је прећутна сагласност Хрватској и БиХ за кршење ембарга било једина опција, с обзиром на то да би, како су истакли, у супротном Срби могли војно поразили Бошњаке, а САД онда морале директно ући у рат. 

Извор: Независне новине