Трка за нафтом на Јадрану

Хрватска би да постане “мала Норвешка”, Албанија нафтна велесила, а Црна Гора је закључила тендер за истраживање подморја од Улциња ка Будви.

Норвешка компанија “Спектрум АСА” из Осла, специјализована за сеизмичка истраживања, проценила је прошле године да би хрватске нафтне резерве могле да износе и до три милијарде барела. Норвежани су почетком ове године снимали епиконтинентални део јадранског подморја и обрадили укупно 36.823 квадратних километара.

Иван Врдољак, хрватски министар економије, изјавио је тада да први резултати изазивају велико интересовање међу светским нафтним компанијама и да ће тендер за добијање дозволе привући 2,5 милијарди долара инвестиција у раздобљу од пет година.

Хрватска је тендер, који траје седам месеци, отворила у априлу, док се Албанија, чија би потенцијална бушотина могла да доноси између 100.000 и 150.000 долара дневно, тек спрема за тај процес.

У Црној Гори је тендер за доделу уговора о концесији за производњу угљоводоника у подморју закључен 15. маја. Владан Дубљевић, генерални директор за рударство и геолошка истраживања у Министарству економије Црне Горе, каже да се та држава темељно припремала за овај поступак.

- Имајући у виду претходна истраживања, као и анализе компанија које су доставиле понуду на тендеру, може се закључити да нафте и гаса у црногорском подморју сигурно има. Откривање комерцијалних резерви нафте и гаса и њихова производња је ризик будућег инвеститора који мора да уложи значајна средства у истраживање. Логика каже да, уколико постоје инвеститори спремни да уложе толики новац у истраживање, постоје и шансе да има комерцијалних резерви нафте и гаса - наводи Дубљевић.

Одлуком о одређивању блокова за доделу уговора о концесији за производњу угљоводоника у подморју Црне Горе, одређено је 13 блокова подморја Црне Горе, укупне површине 3.191 квадратни киломатар, од чега је за седам блокова достављена понуда. Дубљевић каже да су још у СФРЈ рађена истраживања, али да она нису дала очекиване резултате.

- То је и разумљиво с обзиром на тадашњу технологију. Податке до којих се тада дошло ми данас користимо, с обзиром на то да је утврђено постојање структура у којима је могуће доћи до проналажења лежишта угљоводоника - објашњава Дубљевић.

Михаил Крутихин, партнер у московској консултантској фирми “Русенерџи”, каже да није ентузијаста по питању проналаска нафте и гаса у Јадранском мору и да су у Средоземљу подручја која много више обећавају она око Кипра и Израела.

“Руски геолози никада нису Јадран сврстали у подручја која обећавају у смислу нафте и гаса и не верујем да је исплативо тамо бушити. Наравно да је могуће радити истраживања као и у било ком другом делу планете”, тврди Крутихин.