Trka za naftom na Jadranu

Hrvatska bi da postane “mala Norveška”, Albanija naftna velesila, a Crna Gora je zaključila tender za istraživanje podmorja od Ulcinja ka Budvi.

Norveška kompanija “Spektrum ASA” iz Osla, specijalizovana za seizmička istraživanja, procenila je prošle godine da bi hrvatske naftne rezerve mogle da iznose i do tri milijarde barela. Norvežani su početkom ove godine snimali epikontinentalni deo jadranskog podmorja i obradili ukupno 36.823 kvadratnih kilometara.

Ivan Vrdoljak, hrvatski ministar ekonomije, izjavio je tada da prvi rezultati izazivaju veliko interesovanje među svetskim naftnim kompanijama i da će tender za dobijanje dozvole privući 2,5 milijardi dolara investicija u razdoblju od pet godina.

Hrvatska je tender, koji traje sedam meseci, otvorila u aprilu, dok se Albanija, čija bi potencijalna bušotina mogla da donosi između 100.000 i 150.000 dolara dnevno, tek sprema za taj proces.

U Crnoj Gori je tender za dodelu ugovora o koncesiji za proizvodnju ugljovodonika u podmorju zaključen 15. maja. Vladan Dubljević, generalni direktor za rudarstvo i geološka istraživanja u Ministarstvu ekonomije Crne Gore, kaže da se ta država temeljno pripremala za ovaj postupak.

- Imajući u vidu prethodna istraživanja, kao i analize kompanija koje su dostavile ponudu na tenderu, može se zaključiti da nafte i gasa u crnogorskom podmorju sigurno ima. Otkrivanje komercijalnih rezervi nafte i gasa i njihova proizvodnja je rizik budućeg investitora koji mora da uloži značajna sredstva u istraživanje. Logika kaže da, ukoliko postoje investitori spremni da ulože toliki novac u istraživanje, postoje i šanse da ima komercijalnih rezervi nafte i gasa - navodi Dubljević.

Odlukom o određivanju blokova za dodelu ugovora o koncesiji za proizvodnju ugljovodonika u podmorju Crne Gore, određeno je 13 blokova podmorja Crne Gore, ukupne površine 3.191 kvadratni kilomatar, od čega je za sedam blokova dostavljena ponuda. Dubljević kaže da su još u SFRJ rađena istraživanja, ali da ona nisu dala očekivane rezultate.

- To je i razumljivo s obzirom na tadašnju tehnologiju. Podatke do kojih se tada došlo mi danas koristimo, s obzirom na to da je utvrđeno postojanje struktura u kojima je moguće doći do pronalaženja ležišta ugljovodonika - objašnjava Dubljević.

Mihail Krutihin, partner u moskovskoj konsultantskoj firmi “Rusenerdži”, kaže da nije entuzijasta po pitanju pronalaska nafte i gasa u Jadranskom moru i da su u Sredozemlju područja koja mnogo više obećavaju ona oko Kipra i Izraela.

“Ruski geolozi nikada nisu Jadran svrstali u područja koja obećavaju u smislu nafte i gasa i ne verujem da je isplativo tamo bušiti. Naravno da je moguće raditi istraživanja kao i u bilo kom drugom delu planete”, tvrdi Krutihin.