БиХ: Штета од поплава око четири милијарде КМ

Штета од катастрофалних поплава у БиХ прелиминарно је процијењена на око четири милијарде КМ, с приближно једнаким износима у оба ентитета, саопштио је данас Енди Мекгафи, гласноговорник Делегације ЕУ у БиХ.

"На јутрошњем састанку представника свих нивоа власти у БиХ са званичницима Свјетске банке, Уједињених нација и Европске уније закључено је да је потребно додатно провјерити процјене штете у секторима пољопривреде, стамбеног збрињавања и егзистенције", рекао је Мекгафи нагласивши да би ове провјере требало да буду окончане у наредне двије седмице, када ће бити објелодањен коначни извјештај са поузданим подацима о економским ефектима поплава које су БиХ погодиле средином маја.

Мекгафи је навео да је Брчко дистрикт у поплавам претрпио око 60 милиона еура штете, док "остатак подједнако обухвата оба ентитета".

На процјени штете од природне катастрофе у претходном периоду радило је више од 100 стручњака свих нивоа власти у БиХ, заједно са експертима Свјетске банке, УН-а и ЕУ.

Рикардо Запата Марти, координатор тима за процјену штете, устврдио је да се након додатних провјера у три сектора збирна сума од око четири милијарде марака штете неће значајно мијењати, али да ће сигурно бити значајних промјена унутар сектора. Он није желио посебно говорити о висини штете у Федерацији БиХ и Републици Српској истакавши да су се у процјени "водили секторским приступом, а мање географским одредницама".

"Трошкови штете и трошкови обнове су различити, јер коначна цифра потребна за обнову зависиће од ваших амбиција и тога колико у фази реконструцкије желите побољшати услове живота", казао је Марти.

И он и Мекгафи напоменули су да је процјена штете заснована на подацима које су добили од домаћих институција власти и да је финални извјештај, који ће бити заснован на провјереним подацима, кључни услов за тражење и добијање међународне помоћи, а самим тим и предуслов за одржавање донатосрке кофенеренције у Бриселу, планирале за средину јула.

Прелиминарним извјештајем, након данашње презентације у Делегацији ЕУ у БиХ, није била поптуно задовољна предсједница Владе РС Жељка Цвијановић. Она је негодовала због намјере изједначавања висине штете у ентитетима.

"Велика је штета и тражили смо појашњења, још једном да провјеримо штету за пољопривреду, за стамбени фонд и за изгубљена или угрожена радна мјеста, за шта ће требати још неко вријеме", објаснила је Цвијановићева додавши да процјене међународних институција говоре да су поплаве у РС нанијеле 2,1 милијарду КМ штете, а у ФБиХ између 1,8 и 1,9 милијарди КМ.

Рикардо Запата Марти упозорио је да ће посљедице поплава оставити дугорочне негативне економске ефекте на БиХ. Објаснио је да ће раније процијењени раст бруто друштвеног производа (БДП) од 2,2 одсто у овој години бити смањен на 1,1 одсто, а повећаће се и трговински дефицит БиХ све до ранијег неславног рекорда од десет одсто БДП-а.

"Фискални дефицит биће 3,5 одсто бруто друштевног производа, па ће се власти у БиХ до краја ове годиен суочити са финансијским јазом", прецизирао је Марти. Упркос огромним насталим штетама, он је нагласио да би опоравак од природне катастрофе могао бити и шанса за развој БиХ.

"Ова катастрофа носи и могућности под условом да се одмах крене у обнову кориштењем потенцијала властитог грађевинског сектора и да се брзо и ефикасно користе донаторска средства", додао је Марти.