Откривена римска граница у Маховљанима

Археолози из Републике Српске на трагу великог открића на имању између Бањалуке и Градишке.

Република Српска 31.01.2014 | 08:04
Откривена римска граница у Маховљанима
Археолози из Републике Српске на трагу великог открића на имању између Бањалуке и Градишке. На њиви породице Ђумишић нађени предмети из 3. и 4. века. Археолошким истраживањима на њиви породице Ђумишић у Маховљанима, стручњаци Завичајног музеја Градишка, Милан Ђурђевић и Бојан Вујиновић, пронашли су богат археолошки материјал који указује на остатке путне станице Ад Финес, као и римског насеља усред којег се таква станица налазила. Она је уцртана на једном од најстаријих картографских приказа из римског периода - чувеној Табули Појтингеријани, око 24 километра јужно од Сервицијума, односно данашње Градишке. Научници су најчешће ову "путну станицу" тражили управо на простору данашњих Маховљана, јер је са леве стране старе магистрале Бањалука - Градишка, некад пролазио римски пут. - Често се расправљало да ли је римска путна станица Ад Финес, граница између провинције Далмације и Паноније. Јер, данас се претпоставља да је она ишла ипак нешто јужније, а да је ово била нека врста етнографске међе између илирских племена Осеријата и Мезеја. У сваком случају Ад Финес може да се преведе као "код границе" или "пред границом", а које је тумачење заправо тачно показаће даља истраживања - прича Бојан Вујиновић. Међу откривеним предметима су најзанимљивије спомен-плоче (круниште стеле) и четвртаста усадна кутија за те плоче. Круниште је рађено од кречњака са приказом лавова, који су веома чест мотив на територији некадашњег римског царства. - Ово упућује да се на имању крије римско гробље, јер стеле углавном представљају надгробне или епиграфске споменике, али овакво круниште вероватно упућује да је ипак реч о некрополи, односно гробљу. На поменутом имању пронађена је и усадна кутија за стелу, веома правилно исклесана - каже Вујиновић. Он је од власника овог имања добио и две римске кованице које је пронашао приликом обраде земљишта. - Једна од њих је тешко читљива, док друга потиче из периода четвртог века. Реч је о новцу Јулијана Апостате, који је владао од 361. до 363. године. Овај новац кован је на тридесету годишњицу неког важног догађаја, можда чак и 30 година од оснивања Константинопоља. Услед ових налаза археолози су извели сондажна истраживања. Пронађен је већи број римских кованица, а посебно се издвајају кованице из четврог века цара Константина, Валентинијана Првог, Јулијана Апостате, Грацијана... - каже Милан Ђурђевић. Пронађен је и један оловни тег, кружне засечене форме, са уцртаним римским бројем 12, који означава његову грамажу. Највероватније је, тврде Вујиновић и Ђурђевић, коришћен током израде кованица. КЉУЧ КРИЈЕ ТАЈНУ ТОКОМ истраживања пронађен је и кључ из трећег или четвртог века, који упућује на закључак да је на овом локалитету било римско насеље - вила рустика. Издваја се и већи број железних клинова, мањих тегова од олова, железних алки, фрагмената керамичких посуда, римска опека, као и неколико фрагмената шупље цигле хипокауста, која упућује да су још у поменутом периоду користили централно грејање.  

Коментари / 0

Оставите коментар