Министар најавио више подстицаја у пољопривреди

План Владе и Министарства пољопривреде Републике Српске јесте да до краја децембра и у јануару 2014.

Република Српска 27.12.2013 | 11:30 План Владе и Министарства пољопривреде Републике Српске јесте да до краја децембра и у јануару 2014. године буде исплаћено још 30 милиона КМ подстицаја, док су за пољопривреднике обезбијеђене веома повољне кредитне линије Инвестиционо-развојне банке /ИРБ/, најављује ресорни министар Стево Мирјанић. Мирјанић најављује да ће у наредној години бити много више улагања у аграрни сектор, поред 60 милиона предвиђених буџетом, као и у пројекте пољопривреде и руралног развоја. "Средства ће више бити усмјеравана у повећање производње, а мање у непроизводне сврхе. Осим 60 милиона КМ за подстицаје, на располагању ће бити и 100 милиона КМ посредством ИРБ-а за текући и инвестициони развој", прецизира Мирјанић у интервјуу Срни. Биће набављено 3.000 стеоних јуница да би били обезбијеђени дугорочни ефекти у повећању обима и вриједности говедарске производње за период 2014-2018. година. "Тренутно се у Српској производи око 100 милиона килограма млијека годишње. Када се набаве јунице, процјена је да ће производња бити повећана на 133 милиона килограма млијека", рекао је ресорни министар. У оквиру Пројекта наводњавања, који се финансира из кредитне линије Свјетске банке, у току је реализација пројекта вриједног 25 милиона КМ, а путем Пројекта хитних мјера за заштиту од поплава улаже се више од 50 милиона евра. Мирјанић најављује да ће пројектима пољопривреде и руралног развоја, побољшањем услова живота на селу и развоја руралног пословања у 2014. години бити пласирано укупно 12,5 милиона КМ. "Пројекат одрживог управљања шумама, који финансира Свјетска банка, предвиђа улагање 1,5 милиона КМ, а средствима Чешке развојне агенције, уз контрибуцију Владе, за пројекат узгоја говеда по систему крава-теле биће уложено 670.000 КМ", појашњава Мирјанић. Влада Српске је за подстицаје у пољопривреди ове године исплатила око 30 милиона КМ и још 49 милиона КМ на име дугова из прошле године. "Прва линија односи се на обртна средства која ће бити кориштена као револвинг средства за финансирање потреба у примарној производњи и прехрамбеној индустрији за откуп сировина од домаћих произвођача", наглашава Мирјанић у интервјуу Срни. Циљ је стимулисање, планирање, уговарање, откуп, преузимање, финална прерада и пласман домаће производње, као и остваривање дугорочних партнерских односа између "субјеката у ланцу". Средства су доступна по најповољнијој каматној стопи до четири одсто. "Други стуб односи се на кредитну линију ИРБ-а за дугорочне и краткорочне пласмане у пољопивреди, са повољнијом каматном стопом, у односу на комерцијалне банке, која ће обезбиједити улагања у основна средства, рефинансирање неповољних кредита и остале потребе корисника“, појашњава министар пољопривреде Српске. Република Српска, са ресурсима с којима располаже, може да задовољи своје потребе и да буде извозник, оцјењује Мирјанић и наводи да Српска тренутно покрива око 50 одсто потреба становништва у основним пољопривредним и прехрамбеним производима, осим код млијека, кромпира и појединих врста воћа, гдје остварује вишкове у односу на домаће потребе. Мирјанић није задовољан стањем у задружном сектору и сматра да мали број пољопривредних задруга може добити пролазну оцјену. У овој години обезбијеђена је и подршка за запошљавање 30 агронома у пољопривредним задругама, а биће финансирана средствима Владе у периоду од годину дана у укупном износу од 0,5 милиона КМ. Министар упозорава да је област спољнотрговинског пословања и заштите домаће производње неуређена и да се веома негативно одражава на пољопривредне произвођаче у Републици Српској и БиХ. Он истиче да је припремљена Одлука о мјерама заштите домаће производње у области пољопривреде и прехрамбене индустрије и Уредба о начину и критеријумима кориштења бесцаринских тарифних квота пољопривредних и прехрамбених производа. У припреми је и Одлука о мјерама за изједначавање услова за производњу, унапређење пољопривредне производње, прехрамбене индустрије и социо-економске стабилности произвођача. "До данас, на нивоу БиХ, ништа конкретно није урађено у вези с овим одлукама", закључује Мирјанић.