Блокаде пословних рачуна - нужда или манипулација

Према званичним подацима Централне банке у БиХ је 1.

Република Српска 07.12.2013 | 15:37 Према званичним подацима Централне банке у БиХ је 1. децембра био блокиран 64.381 пословни рачун привредних субјеката, док је укупан број фирми које имају блокиран барем један банкарски рачун нешто мањи од 40.000. У односу на исти период прошле године број блокираних је за девет одсто већи: предњаче Сарајево, Бања Лука и Мостар, а у врху те неславне љествице је и Брчко дистрикт. Нужда или манипулација на штету државе и радника? У "томовина" Централне банке БиХ на 2.568 страница побројани су сви блокирани рачуну правних лица, од привредних предузећа, компанија и рудника, продавница, фризерских салона, апотека, бензинских пумпи, кафића и ресторана, агенција и задруга, до рудника, општина, спортских савеза и клубова, таксиста, аутопревоизника и других приватника. У Брчком је блокирано, податак је Дирекције за финансије, 257 фирми само по основу дугова за порезе, а од укупно 4.500 регистрованих, трећина дугује 20 милиона само за доприносе Фонду ПИО РС, а 10 милиона Фонду ПИО/МИО Федерације БиХ. "Ради се о око 1.500 правних лица којима, најаве су из фондова ентитета, такође пријети блокада јер су, користећи чињеницу да инспектори из РС немају право контроле на подручју дистрикта, а локални инспектори не могу контролисати фирме у Брчком регистроване у ентитетима, годинама закидали и државу и раднике", каже секретар брчанског Синдиката Илија Калајџић. Колико су фирме у БиХ и дистрикту стварно у кризи а колико манипулишу с рачунима то је тешко утврдити, али је чињеница да се слабости система и контроле обилато користе и, оцјене су Синдиката, свјесно гасе неки од бројних рачуна у пословним банкама, на штету државе и радника. "Овдје Централна банка БиХ треба да узме ствар у своје руке. Мора се зауставити тај нонсенс да неко може имати рачуне у више банака и манипулисати с приливом средстава и смијати се блокадама понеког од њих. Замислите да грађанин има право на пет личних карата, никада га нико не би пронашао на пријављеној адреси", истиче Калајџић. Колика је кредитна задуженост привреде дистрикта није могуће сазнати ни у једној од 20-ак пословних банака у Брчком које су, као и свуда "држава у држави" и имају чврсте инструменте наплате својих најчешће енормно скупих кредита. Власт дистрикта се хвали подстицајима привреди (десетак милиона годишње) а затвара очи пред манипулацијама с тим средствима и крчмом имовине приватизованих и пропалих предузећа која су готово без изузетка била коритила све бенефите. "Шта ту раде банке, шта инспектори, нотари, правобранилаштва или власт уопште? Трагично је да власници пропалих приватизованих предузећа, како у Брчком тако и свуда у БиХ, чији радници протествују, штрајкују глађу и по судовима траже зарађене плате и друга права, гладују и претурају контејнере, док власници пропалих фирми крчме имовину предузећа и продају оно што су у криминалној приватизацији добили готово џаба", пита Калајџић и додаје - на евиденцијама незапослених нећете пронаћи ни једног директора пропалих фирми, као ни његове "незапослене" најближе сроднике и сараднике.